Реч је о подухвату од националног значаја и највећем развојном пројекту за Нови Сад. Мост ће бити дуг 887 метара, конструкција нешто дужа од два километра, а цео пројекат дужине око 4,5 километра. После завршетка радова биће спојен са будућим Фрушкогорским коридором, на чијој траси ће се наћи и најдужи тунел у Србији кроз Фрушку гору од безмало 3,5 километара, а који ће у многоме изменити транзит кроз Војводину.
Екипа “Дневника” упутила се на сремску страну, где је у току изградња привременог моста, са ког ће се касније градити сегменти будућег. Становници Сремске Каменице, Лединаца и Поповице, с којима смо разговарали, с несртпљењем ишчекују тренутак када ће две обале Дунава спојити нови мост, а који ће излазити на раскрсницу Карађорђеве улице у Сремској Каменици и пута Нови Сад - Беочин. Наглашавају да ће то бити решење за многе проблеме, и истичу да грађани других делова Новог Сада можда нису свесни мука с којима се сусрећу житељи сремске обале.
Душан Балабан из Лединаца појаснио је да ће изградња моста много утицати на животе становника тог дела града.
- Највише мука имамо са аутомобилима којих је све више - казао је Балабан. - Много људи се у последње време досељава, улице су уске, стрме и има доста кривина које нису предвиђене да буду оптерећене толиким бројем путничких возила којих је највише викендом. Надам се да ће нови мост то све променити, а уосталом, многи заборављају да ће за житеље Нештина, Сусека, Луга, Баноштора, Черевића, Бразилије, Раковца пут до града бити знатно краћи него до сад.
Љиљана Хрњаковић, која је 30 година становник Сремске Каменице сматра да је овај четврти мост итекако добродошао, јер ће, пре свега, донети растерећење од саобраћаја главном путу, односно, Карађорђевој улици, где се ствара највећи чеп.
- Онај ко не живи с ове стране Дунава није ни свестан с каквим проблемима се сусрећу становници Черевића, Раковца, Лединаца, Боцки, Поповице, Каменице који су запослени у граду - објашњава Љиљана.
- Принуђени су да крећу на посао по пола сата раније како би стигли на време, а премда другог моста нема, сви користе Мост слободе и Булевар ослобођења. Нови мост ће несумљиво допринети квалитету повезаности сремске стране с градом. Томе у прилог иде чињеница да ћемо за свега седам, осам минута бити у граду, што је за нас и даље невероватна замисао...
Мештани увелико воде дискусије о томе колико је локација предодређена за изгрању моста добро решење. Неки сматрају да би било боље уколико би мост био померенији ка Ветернику. Наша саговорница се ипак не слаже с таквим разматрањима. Како каже, у том случају би квалитет повезаности с градом био далеко лошији, те је место предвиђено за изградњу најбоље могуће.
Према речима председника Месне заједнице Сремска Каменица Доналда Божића почетком године, мештани су у сали МЗ имали прилику да разговарају са директором ЈП „Урбанизма“Душаном Миладиновићем који им је дао одговоре на питања у вези градње моста, док су грађани једногласно подржали нови ГУП.
- Саобраћај је веома густ али изградњом новог моста би се растеретио кроз центар насеља, што би нам било од посебног значаја због реконструкција које планирамо, али их не можемо спровести јер би морали обуставити саобраћај - објашњава Божић, додајући да је Сремска Каменица на неки начин срце Новог Сада, јер повезује Срем и Бачку. - Није могуће избројати возила на дневном нивоу која прођу. Имамо планове, које реализујемо уз помоћ градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића који нам пружа максималну подршку. Нећу наводити колико тога смо урадили за ових годину дана колико сам на месту председника МЗ Сремска Каменица, али могу да кажем да нећемо стати, већ смо спремни да сваког грађанина саслушамо и изађемо у сусрет онолико колико је то у нашој моћи.
Јасна Николић продаје воће и поврће у центру Сремске Каменице, па можда има најбољи увид у густину саобраћаја и којој мери гужва и бука утичу на квалитет живота, али и рада у таквим условима.
- Највећа гужва у саобраћају ствара се од 7 до 8 часова ујутру, када људи углавном полазе на посао, деца у школу, а старији у пазар - каже Јасна, додајући да за кратко време прође и до стотину возила, а дугачке колоне су чест призор.
Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић недавно је казао да ће изградња четвртог новосадског моста, који неће бити само архитектонски бисер и модерни симбол Српске Атине, допринети редефинисању начина на који ће Нови Сад и његови становници живети и функционисати наредних деценија, претварајући сремску страну града у главну резиденцијалну област са изузетном перспективом, док ће бачка страна остати онај “стари” Нови Сад, али и привредно-индустријски амбијент. Он је нагласио да четврти мост неће бити теретни, односно да камиони неће тутњати кроз Булевар Европе, већ градски који треба да растерети саобраћај и који ће бити у истом режиму као и остали.
Идеја о мосту између Каменичке аде и почетка Рибарског острва, наспрам Бродоградилишта није нова. План града, још из 1951. године, предвиђао је његов изградњу, чак пре Моста слободе, а спомиње се и у плановима из 1963. године, када су се јавиле прве назнаке да новосадске улице полако постају тесне за аутомобиле, и то када је град имао тек нешто више од 200.000 становника. Мађутим, идеја није раније реализована из простог разлога што није било Булевара Европе и на том месту је била пруга, а нису постојали ни технички услови.
Данас је ситуација потпуно другачија. Градски буџет је стабилан и све већи, а Нови Сад се протеклих година муњевито развија и постаје модеран град у ком дом проналазе људи не само из других крајева земље него и из са других конитинената. Последњих година је посебно атрактивна десна обала Дунава, која је доживела прави грађевински бум, постала омиљина међу породицама и онима који чезну за мирним животом, на свега пар минута од градске верве. Тражи се квадрат више, упркос папреној цени некретнина, те су у изградњи бројне вишеспратнице, луксузне виле, као и еко- насеља.
Нови Сад још од свог оснивања незаустављиво мења свој изглед, развијао се као и сви велики европски градови, пробијани су булевари, стамбени блокови и индустријски комплекси су грађени. Стратешки циљ Српске Атине и визија која је до данас остала, је излаз на реку, јер да није Дунава и мостова, не би било ни оваквог Новог Сада.
Силвиа Ковач и Драгана Клашња
