Како је речено, у току су преговори те институције са Владом Србије о три кредита у укупном износу од 505 милиона долара, од којих ће први од 400 милиона бити намењен директној подршци буџету Србије.
Према речима стручњака Светске банке Лазара Шестовића, први ризик је инфлација, јер се не зна шта ће бити са ценама енергената и хране, а кључни импути за пољопривреду и индустрију би могли стопу инфлације додатно да повећају.
Шестовић очекује да ће инфлација у Србији, која је сада на нивоу од 14 одсто, у наредном периоду почети да опада, јер се процењује да су цене енергената и хране достигле врхунац и да би требало да иду на доле.
"Други ризик је фискални дефицит, који би могао да се повећа. За сада, ствари добро иду, али ако буде неопходна већа државна помоћ предузећима из сектора енергетике, то ће повећати дефицит", рекао је Шестовић.
Додао је да ће након неколико година ниског дефицита текућег рачуна државе он бити повећан на око 10 одсто БДП-а, а могао би и даље да расте, због увоза енергената, могућег пада извоза или повећања камата на кредите услед раста каматних стопа.
Шестовић је навео да је Србија имала неколико претходних квартала солидног раста, са повећањем инвестиција и потрошње захваљујући подстицајним фискалним мерама, али је упозорио да су у дрогом кварталу 2022. инвестиције у сектору грађевинарства почеле да успоравају, као и извоз због дешавања у свету.
Он је навео да су трошкови задуживања значајно порасли за државе и да због тога Србија води преговоре са ММФ-ом, Светском банком и другим партнерима о добијању повољних средстава, а напоменуо је и да је добро то што је влада смањила значајно удео доларског дуга.
„За корпоративни сектор није лоша ситуација, јер су све домаће банке показале да су добро капитализоване и ликвидне и са великом базом депозита, тако да то отвара простор пласманима привреди“, проценио је Шестовић.
Нагласио је како би држава у овим околностима морала да почне да штеди и прави резерве.
„Срећом, динарски и девизни депозити су на високом нивоу и то је препорука и за нередни период, да се пажљиви иде са растом трошкова, да се не прекорачи ниво повећења плата и пензија, јер ће инфлација можда почети да пада. Такође да се не прекораче расходи, јер инфлација је позитивно утицала на повећање пореских прихода и сад је само важно не отићи у велики дефицит. Уосталом Министарство финансија је већ применило све што бисмо ми препоручили“, истакао је Шестовић.
Шеф канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара рекао је да су се земље региона Западног Балкана након снажног економског опоравка од ковид кризе почетком године у другој половини дожиове пад, због енергетске крозе, инфлације и рата у Укриајини, па су прогнозе раста кориговане на доле.
„На фискалној страни, мере које су државе предузеле за сузбијање инфлације и високих цена енергената имале су високу цену, нарочито код увозника енергије као што су Србија Северна Македонија и Косово. Увоз се значајно повећао због виших цена енергената и хране што је повећало дефицит текућега рачуна, а и јавни дуг се повећао у условима све рестриктивнијег финансирања“, рекао је Понтара.
Он је додао да је на смањење процењене стопе раста утицало и успоравање у Еврозони, која је извор тражње роба и услуга, инвестиција и дознака земаља Западног Балкана.
Понтара је приметио како је нормално да се државе задужују када сууочене са непредвиђеним ситуацијама, али је упозорио како је важно да задуживање остане на прихватљивом нивоу и да се кредити користе да се поспешује раст, продуктивност привреде и људског капитала и за прелазак на зеленију економију.
„Ако се то догоди, Србија ће се боље суочити са изазовима у будућности“, нагласио је Понтара.
Економиста Светске банке Ричард Рекорд нагласио је да су економије Западног Балкана почетком године снизиле незапосленост на 30,5 одсто, сто је историјски најнижа стопа и да је снажан раст привреде од половине 2021. до средине 2022. године довео до тога да 144.000 људи у региону изађе из зоне сиромаштва, али се сада сви суочавају са ризицима инфлације, раста цена и пооштравањем услова кредитирања.
„Након раста условљног инвестицијама и потрошњом у првој половини 2022. дошло је до јаког успоравања. Процењујемо да ће регион имати раст до краја године од 3,4 процента, што није колико смо очекивали, али видимо да се регион приближава нивоу раста ЕУ“, рекао је Рекорд.
Он је приметио да је један до добрих ефеката кризе то што је повећана фискална дисциплина и побољшанан наплата пореза, јер то државама омогућава да заштите осетљиве грађане од раста цена енергената и хране.
