Информативна служба Савеза Срба из региона у саопштењу подсетила је да је, од средине фебруара до средине марта 1996. године, трајао егзодус сарајевских Срба са подручја Илијаша, Илиџе, Вогошће, Хаџића, Новог Сарајева, Рајловца, Неџарића и околних мјеста, села и засеока.
"Сарајевски Срби су оставили своје станове, куће и имања, а многи нису могли да оставе своје страдале чланове породица да почивају поред убица и због тога су носили сандуке са костима најмилијих да их сахране негде на неком другом месту", истиче Линта.
Напомиње да су у питању територије које су сарајевски Срби надљудским напорима одбранили у ратном периоду, јер су зауставили 35 офанзива муслиманско-хрватске војске.
"За одбрану ових простора живот је дало више од 4.000 бораца, око 3.500 је рањено, а око 1.000 сахрањено на Војничком гробљу Мали Зејтинлик на Сокоцу", каже он и додаје да је трагична чињеница да је Србима учињена велика неправда, јер је Дејтонским споразумом договорено да Српско Сарајево, у највећој мери, буде предато Муслиманима.
Линта наводи да су Срби у Сарајеву готово уништени као народ, јер је од 1992. до 1996. године протерано око 150.000 Срба.
Наглашава да у Сарајеву, по попису становништва из 2013. године, живи свега 13.000 Срба, али је тај број сада далеко мањи.
"То јасно показује да је Сарајево одавно постало једнонационалан град и да су приче бошњачких политичара о његовој мултиетничности брутална измишљотина за међународну јавност", поручује председник Савеза Срба из региона.
