модом (креирањем одевних предмета за жене), скулптуром (постскулптуром, скулптуралном инталацијом), али можда највише – или временски најдуже – трајала су њена истраживања и експериментисања у сликарству. Бављења сликом, испитавања њених својстава, природе и карактера одвијала су се упоредо са Брткиним поимањем уметности као трагањем за властитим, унутрашњим смислом.
Уметничка и животна судбина Мире Бртке одвијала се на релацији Стара Пазова – Београд – Рим – Нови Сад – Братислава. Рођена је 1930. године у Новим Бановцима. Дипломирала 1955. у Београду на Академији за позоришну и филмску уметност, одсек филмске режије, у класи професора Славка Воркапића и Вјекослава Афрића, а 1963. дипломирала је на Академији лепих уметности у Риму, на одсеку сликарства код професора Франка Ђентилинија и Мина Макарија.
Прву самосталну изложбу слика имала је 1964. у Риму, да би затим излагала и на бројним самосталним и групним, проблемским и студијским изложбама у земљи и иностранству. У Музеју савремене уметности Војводине у Новом Саду, 2012. под називом “Мира Бртка: Нестабилне равнотеже (1962–2012)”, поводом педесетогодишњице уметничког рада, приређена јој је ретроспективна изложба и тим поводом штампан монографски каталог.
Мира Бртка је 2011. основала Фондацију Бртка–Кресоја, а излагачки простор Фондације у Петроварадину за јавност је отворен 2012. године.
И. Б.
