На отварању изложбе, коју заједнички потписују Установа за израду таписерија Атеље 61 и Поклон-збирка Рајка Маузића, говориће др Ивана Симеоновић Ђелић.
Како се наводи у саопштењу, имена уметника који су међу првима сарађивали са “Атељеом 61” обележена су великим словима у историји југословенске уметности XX века.
Дела Бошка Петровића, Драгутина Цигарчића, Стојана Ћелића, Младена Србиновића, Јована Солдатовића, Стевана Максимовића и Еде Муртића, која се чувају у Атељеу 61 и у Галерији ликовне уметности поклон збирци Рајка Мамузића, заправо јесу тачке укрштања које су и покренуле замисао о овој изложби као покушају проблематизовања сличности и разлика између таписерије и - пре свега - сликарства.
Ове уметнике везује, подсећају из Атељеа, иста стваралачка страст, која је консеквентно водила ка идеји да започну ново поглавље у историји југословенске уметности.
Храбри у суочавању са изазовима и опасностима које је таписеријска уметност, до тада непозната или мало позната на нашем тлу, могла донети, ови уметници су током шездесетих и седамдесетих година минулог века све сугестивније и сувереније наметали нова начела вредновања.
Полазишне тачке у формулисању таписеријског језика реферирале су пре свега са њиховим примарним вокацијама и препознатљивим обрасцима који су их као уметнике обликовали у оквирима социо-културолошких специфичности бивше Југославије.
Поређењем сликарских и вајарских дела из Поклон збирке Рајка Мамузића, чији фонд нуди преглед највећих домета у стваралаштву истакнутих уметника епохе, са таписеријама које су у складу са амбициозним уметничким убеђењима израђиване у „Атељеу 61“, могуће је извршити нову интерпретацију стваралаштва сваког од седам аутора.
Учешћем у изради таписерија свој ликовни језик су вешто прилагодили новој техници и тиме афирмисали, не само валидне доприносе развоју новосадске и југословенске таписерије седме и осме деценије XX века, већ и вештину, версатилност и распон имагинације у оквиру сопствених, индивидуалних опуса...
