Поставка, чији је аутор Марта Ђармати, ће обухватити око 50 уметничких дела и неке од личних предмета Љубице Сокић и Богдана Шупута који се чувају у Спомен-збирци Павла Бељанског.
Љубица Сокић и Богдан Шупут су припадали предратној генерацији српских сликара стасалој у четвртој деценији ХХ века. Упознали су се током школовања у Уметничкој школи у Београду. По узору на старије колеге, након школовања усавршавају се у Паризу, где је Сокићева од 1936. у друштву блиских пријатеља Лизе Крижанић и Пеђе Милосављевића, а две године касније придружује им се и Богдан Шупут.
Нека од познатих Шупутових дела настала су управо у Цуцином париском атељеу.
Са осталим ученицима Јована Бијелића оснивају Групу Десеторица, која се публици представила 1940. у Београду и Загребу.
Њихово пријатељство трајало је све до Шупутове трагичне погибије у Новосадској рацији 1942.
Љубица Сокић је до краја живота чувала успомене на Шупута и постарала се да Шупутова дела из њеног власништва пређу у значајне музејске институције.
Бељански је у својој колекцији имао четири слике Љубице Сокић док му је набавка Шупутовог дела остала неиспуњена жеља.
То је и разлог зашто су два дела Богдана Шупута (Ћуп и аван, Лобање, обе из 1939) у власништву Галерије Матице српске чинила део сталне поставке Спомен-збирке све до 1992.
Поштујући жељу Бељанског Љубица Сокић је у два наврата поклањала Спомен-збирци Шупутова дела која данас представљају драгоцено сведочанство њиховог пријатељства.
У Ликовној збирци Спомен-збирке је више од седамдесет дела ова два уметника у разним техникама (уља на платну, радови на папиру и скулптуре) а избором из тог богатог фонда на изложби која траје до 4. октобра ће бити приказане њихове животне и стваралачке паралеле.
Н. П.
