Овог пута није било речи о неком издавачком подухвату, већ о промоцији вина за које се слободно може рећи да је својеврсни подухват доктора пољопривредних наука, виноградара, винара и воћара Бојана Мандића јер је сорту винове лозе створену на Институту за виноградарство - руменику извукао из заборава и пружио јој шансу да покаже своје потенцијале.
Руменика је, како је речено на дегустацији коју је са власником „Прометеја” Зораном Колунyијом организовао новосадски Вински витешки ред „Пробус”, ауторско дело Драгослава Милисављевића, Симе Лазића и Владимира Ковача. Настала је укрштањем кадарке и истарског терана. Призната је осамдесетих година и од тада чамила у ампелографској колекцији на институтском огледном добру у Сремским Карловцима, попут многих новостворених сорти које нису кренуле путем комерцијалне производње и стигле до љубитеља вина као што су то урадиле сила, пробус, неопланта, морава...
Како је рекао сам произвођач Бојан Мандић, неизвесност је од самог почетка пратила тај његов подухват, пошто је требало, најпре, прибавити довољан број чокота да би се могло од те сорте која је настала у браку истарског принца и балканске принцезе, кадарке, прилично распрострањене на Фрушкој гори пре филоксере, направити вино и видети шта је наследило од оца и мајке.
По оцени врсног винског зналца Петра Самарџије, први утисак је да има очев темперамент, дрчност и тело, као и лепу љубичасту боју, а истоивремено мекоћу,нежност и грационзност, што је мајчин ген. С обзиром на то да је у питању друга берба, а да тек после шест-седам година лоза успоставља фин баланс између горњег и доњег дела биљке, што се одражава на квалитет вина, очекује се да руменика покаже своје право лице када јој лоза достигне тај стадијум. У сваком случају, љубитељи божанског пића добили су овим Мандићевим потезом нов изазов за непца, као што је за творце сорте био изазов да споје две сорте које се до тада никад нису среле.
З. Мл
