Изградњом Ковид болнице и зграде Радио-телевизије Војводине, Мишелук је почео да се развија у оном смеру који је планиран још седамдесетих година. Новосадски инвеститори су искористили прилику, куповали земљу. С друге стране власници парцела су уместо за 10 евра за квадрат, колико је некада коштала земља исту продавали за 200.
Недавно је за опремање Мишелука три новосадска Градска управа за Грађевинско земљиште и инвестиције одабрала извођаче, а радови теку пуном паром.
Обилазећи радове на Мишелуку, градоначелник Новог Сада Милан Ђурић прецизирао је да је за реализацију овог пројекта из градског буџета издвојено 972,5 милиона динара.
- Поред инфраструктурног опремања, важно нам је и што ће овај локалитет бити оплемењен садњом дрвећа и жбуња, као и травњака. Завршетак радова нас очекује у августу наредне године имајући у виду обим и сложеност ових радова - рекао је тада Ђурић.
Он је подсетио да је пре две године из градског буџета већ издвојено 250 милиона динара за овај локалитет за изградњу инфраструктуре за потребе Ковид болнице.
- Сада овим радовима фактички решавамо даљи развој овог насеља које ће у перспективи верујем бити једно од најлепших насеља у нашем граду - оценио је Ђурић.
Репортери “Дневника” посетили су јуче простор поред Ковид болнице где су у току радови како на постављању нових канализационих цеви, тако и на изградњи нових зграда за које су задужени инвеститори.
Пројекат подразумева изградњу саобраћајних површина са пратећом инфраструктуром и то изградњу водоводне и канализационе мреже, атмосферске канализације, јавног осветљења, саобраћајних површина, пешачких и бициклистичких стаза и паркинг места.
Према плану који је доступан јавности на Мишелуку је по проценама урбаниста предвиђено да живи више од 20.000 људи. Увидом у пројекат види се да ће се већ саграђени део саобраћајнице код Ковид болнице продужити за неколико улица које су већ планиране кроз урбанистичке акте. Саобраћајнице ће имати дужину већу од 3,5 километара, што ће пратити и градња комуналне инфраструктуре.
На Мишелуку 3, односно на простору недалеко до Ковид болнице, у нових девет улица ће бити постављена 182 стуба јавне расвете, уредиће се зеленило, а на бициклистичким стазама ће бити више врста клупи за седење, корпи за отпатке и држаче за бицикле.
Мишелук три је по важећем плану који је доступан на сајту Урбанизма подељен на пет просторних целина. Прва просторна целина формира се уз Улицу Динка Шимуновића – паралелно са пругом Петроварадин – Беочин, и скоро у потпуности се намењује породичним становању. На потезу западно од Улице Динка Шимуновића планирају се комплекси за мерно-регулациону станицу (МРС), предшколску установу, интервентни пункт, и јавне слободне површине.
Друга просторна целина заузима источну падину Мишелучког платоа, која се спушта према путу за Руму. Поред преовлађујуће намене породичног становања и јавних зелених површина, на овом простору се такође планира једна предшколска установа и простор за локалну управу.
Решава се развој целог насеља
Градоначелник Новог Сада Милан Ђурић подсетио је недавно да је пре две године из градског буџета већ издвојено 250 милиона динара за локалитет Мишелука за изградњу инфраструктуре за потребе Ковид болнице.
Сада овим радовима фактички решавамо даљи развој овог насеља које ће у перспективи верујем бити једно од најлепших насеља у нашем граду, оценио је Ђурић.
Трећа просторна целина заузима потез уз пут за Руму и у потпуности се намењује породичном становању са разним активностима. Четврта просторна целина намењује се вишепородичном становању средњих густина, на централном делу платоа, са потребним јавним службама и централним садржајима. Планирају се: предшколска установа, основна школа, дом за старе, рекреативна површина и парковска површина уз комплекс верског објекта, као и комплекс пијаце. Поред основних јавних служби, планирају се и јавне службе ширег значаја: средња школа, дом здравља и културни центар. Такође, планирају се и комплекси намењени верском објекту и спортско-пословном центру. Уз главну мишелучку саобраћајницу и примарне саобраћајне правце планирају се садржаји централних функција, као и линијског центра (у приземљима вишепородичних објаката). Пета целина је уз главну мишелучку саобраћајницу и подразумева спортско рекреативе садржаје и слично.
Мишелук три се простире на 118, 59 хектара, а процене урбаниста су да би ту могло живети 15.600 становника.
У важећем плану Новог Сада који је доступан на сајту новосадског “Урбанизма” Мишелук је подељен на три дела. Трећи је и највећи, а први који је обухваћен планом налази се у североисточном делу Мишелука. Како је појашњено план просторног уређења базира се на претпоставци да ће на овом простору живети између 6.000 и 6.500 становника, у оквиру породичног и вишепородичног становања, умерених густина, те да је за њих неопходно обезбедити адекватне јавне садржаје и потребан комфор становања, као и потпуну опремљеност мрежом инфраструктуре. Поштујући и природне одлике тла, предложено је решење по коме се у ободним нижим, приступачнијим и делом већ реализованим просторима планира породично становање, а у средишњим равним, на већој висини, просторима, који нису запоседнути бесправном изградњом, вишепородично становање и мрежа јавних установа.
Планира се и изградња основне школе и дечије установе на простору који је већим делом у државној својини (корисник је Град Нови Сад), а на најмаркантнијем простору, позиционираном као видиковац, планира се и уређење општеградског центра. Осим овог, садржаји центра планирају се и уз примарну саобраћајницу уз јужну границу грађевинског рејона.
Када је реч о Мишелуку два он обухвата део подручја Мишелука јужно од главне мишелучке саобраћајнице, која се налази на правцу Моста слободе. Затим се граничи са комплексом резервоара "Институт" и Државним путем ИБ - 13 Петроварадин – Рума, као и с комплексом института у Сремској Каменици. Овде је планирано: породично становање, општеградски центар, основна школа, предшколске установе, дом за стара лица, парковске површине, заштитно зеленило и комплекс мерно регулационе станице. На парковској површини уз главну мишелучку саобраћајницу планиран је, и реализован, верски објекат. Овде је по проценама урбаниста планирано да живи више од 10.000 људи.
С. Аничић Илић
