Домаћини су били кинески лектори који на Институту држе предавања о кинеском језику и култури. Новосађани су јуче могли чути кратко предавање о сличностима и разликама у новогодишњим обичајима између источних и западних култура. Организоване су и разне активности за најмлађе у виду резања украса од папира, исписивања новогодишњих жеља којима се призива срећа, али и увежбавања вештине коришћења кинеских штапића за јело и прављења традиционалних кнедли. Након тога уследио је ручак на ком су знатижељни посетиоци могли да се упознају са традиционалном кинеском кухињом.
Професорка кинеског језика на Филозофско факултету Наташа Пешић рекла је да је ово један од најважнијих и најстаријих кинеских празника, јер има традицију дугу 4.000 година.
„Кинеска Нова година увек пада између 20. јануара и 20. фебруара, пошто Кинези време рачунају по лунарном календару“, објаснила је Наташа Пешић.“Празновање траје 15 дана, а нокон тога почиње Фестивал лампиона чиме се обележава завршетак прославе Нове године. Кинеску Нову годину можемо упоредити са нашм Божићем, јер представља време окупљања породице. Црвена боја је обележје празника, па се кућа кити црвеним украсима од резаног папира, док се на врата лепе траке на којима су исписане новогодишње жеље.“
Породична вечера је централни догађај прославе, а на трпезу се износи риба која симболизује изобиље и представља заједништво породице. Слично као и у западним културама, неизоставан део прославе Нове године је ватромет и бацање црвених петарди за које се верује да доносе срећу. Међутим, Кинези немају обичај прослављања Нове године на трговима.
Према речима Наташе Пешић, интересовање Новосађана за кинеску традицију све је већа. Осим што се изучава у вртићима, школама и факултету, грађани врло радо посећују манифестације које осликавају обичаје Далеког истока. Кинеска Нова година се дочекује 16. фебруара у поноћ када ће се изаћи из године петла, а ући у годину пса. Сматра се да пас доноси срећу и весеље и симбол је мира, хармоније, стабилности и великодушности.
С. Ковач
