Такозвана општа дебата шефова држава и влада почиње око 15 сати по средњоевропском времену.
Први говорници биће председник Бразила Жаир Болсонаро и амерички председник Џозеф Бајден.
Претходно ће, према агенди УН, генерални секретар УН Антонио Гутереш представити годишњи извештај о раду УН.
Премијерка Србија ће говорити на генералној дебати 24. септембра. Дебата траје до 27. септембра.
Министар Селаковић ће данас у Њујорку започети прве састанке и током заседања Генералне скупштине у УН, на маргинама скупа, имаће више од 30 билатералних и мултилатералних састанака са министрима спољних послова и високим званичницима других земаља.
Представници Бразила су се, у првим данима постојања УН, у време када већина није желела прва да говори, често први јављали за реч, па је постала традиција да се председник те земље први обраћа на дебати, а после њега председник САД, као земље домаћина.
Главна тема овогодишњег заседања Генералне скупштине УН дефинисана је као: "Изградња отпорности кроз наду - ради опоравка од ковида-19, поновне изградње одрживости, одговора на потребе планете, поштовања права људи и оживљавања УН".
Дебата ће бити посвећена окончању пандемије и редефинисању глобалне економије како би она по окончању пандемије била што здравија по планету.
Овогодишањ дебата ће свакако бити, пре свега, у знаку пандемије корона вируса и опасности да скуп у УН не постане жариште због великог броја делегација које ће присуствовати том скупу.
Очекује се присуство више од 70 шефова држава и више од 30 шефова влада, док ће се остали обратити путем претходно снимљене видео поруке.
За разлику од претходне године када су се лидери земаља чланица обратили на том скупу путем снимљених видео порука због пандемије корона вируса, ове године је дозвољено физичко присуство представника сваке земље.
Током заседања Генералне скупштине од 21. до 30. септембра, могу да присуствују два представнике сваке земље, док на генералној дебати поред говорника могу да буду још три члана сваке земље.
УН су увеле такозвани "систем части", што значи да свако ко уђе у скупштинску салу мора да се изјасни да ли је вакцинисан, али не мора да покаже доказ о вакцинацији.
Подсећања ради, председник Бразила Болсонаро је скептичан према вакцинама и још прошле недеље је изјавио да му није потребна вакцина, јер је већ стекао имунитет пошто је прележао ковид-19.
Страни медији пренели су да ће невакцинисани шефови држава који ове недеље присуствују Генералној скупштини УН највероватније морати да се задовоље комадом пице на улици уместо богате вечере у њујоршким ресторанима, као и да је управо тако прве ноћи у Њујорку вечерао бразилски председник, пошто тамо, према важећим мерама због пандемије, никоме није дозвољен улазак у градске ресторане без доказа о вакцинацији против ковид-19.
Градске власти Њујорка су поставиле комби испред здања Уједињених нација како би обезбедиле бесплатно тестирање и бесплатну вакцинацију једном дозом вакцине Џонсон & Џонсон.
Такође, администрација америчког председника је током викенда изразила забринутост да би Генерална скупштина УН могла да постане опасно жариште ковида уколико се светски лидети који буду долазили у Њујорк не буду придржавали правила о вакцинацији.
Власти Њујорка затражиле су раније у писму председнику Генералне скупштине Абдули Шахиду да сви који дођу у седиште УН морају да покажу доказ о вакцинацији против короне.
Говори светских лидера по протоколу трају највише 15 минута.
Либијски лидер Моамер Гадафи је, међутим, 2009. године говорио више од сат и по, а рекорд у дужини говора је поставио бивши кубански лидер Фидел Кастро чије је говор 1969. трајао чак четири сата и 29 минута.
Уједињене нације основане су након завршетка Другог светског рата, потписивањем Повеље Уједињених нација у Сан Франциску 1945. године. УН сада имају 193 земље чланице.
