"За мандат ове Владе је постигнута стабилност, што је моја основна порука данас, заштита животног стандарта грађана и даљи раст. Стабилност у смислу плата, континуиран раст плата и пензија, подршка најугроженијем делу становништва, даље инвестиције и раст и борба, без обзира на тешка времена", истакла је Брнабићева на седници Владе у Лебану, представљајући постигнуте резултате.
Она је рекла да Србија има стабилну државну касу и да је дефицит на крају 2022. био 3,3 одсто БДП-а, а јавни дуг 55,2 одсто БДП-а, што се и даље смањује.
"Буџет је обезбедио даље унапређење животног стандарда, обезбедио повећање плата и пензија. Имаћемо тачне податке за плате у јавном сектору 25. фебруара, али тренутно знамо да смо завршили годину са просечним платама између 710 и 720 евра. Оне су 115 одсто веће него пре 10 година", истакла је Брнабићева представљајући резултате владе у превих 100 дана. Подсетила је да су плате повећане 1. јануара у јавном сектору за 12,5 одсто, а у војсци 25 одсто, док су пензије повећане укупно 20,8 одсто у новембру и јануару.
"Тако да ће просечна пензија у 2023. бити око 320 евра", истакла је премијерка и додала да је то боље за 60 одсто него пре 10 година. Брнабићева је рекла да је минимална зарада повећана за 14,3 одсто и сада износи нешто више од 40.000 динара.
"Желимо да видимо како можемо на сваки начин да обезбедимо да најугрожненији слојеви становништва не трпе више и да обезбедимо да достојанствено живе и имају плату достојанствену плату за свој рад. Буџет је даље одредио развојни курс наше змеље 2023. Никада нису била већа издвајања за инфраструктуру и подстицаје у пољопривреди", навела је она.
Брнабић: Укидањем конверзије уз накаду биће додатно повећан ниво инвестиција
ЛЕБАНЕ: Премијерка Ана Брнабић изјавила је данас на седници владе у Лебану да ће држава изменама Закона о планирању и изградњи укинути конверзију права коришћења у право својине над грађевинским земљиштем уз накнаду, што ће додатно повећати ниво инвестиција у Србији.
"Када решимо проблем конверзије биће обезбеђен већи ниво додатних инвестиција, па чак и од постојећих инвеститора у Србији, да не доводимо нове, а преговарамо и са новима, као и са новим инвеститорима за улагање у овај део земље (југ)", рекла је Брнабићева одговарајући на питање новинара у Лебану да ли се преговара са инвеститорима за отварање фабрика на југу земље.
Истакла је да ће са укидањем конверзије уз накнаду бити ослобољедн велики потенцијал за нове инвестиције. Подсетила је да је Србија у 2022. имала прилив директних страних инвестиција у вредности од 4 ,4 милијарде евра.
"Ако нам 2023. буде као 2022, можемо да задржимо овај ниво ивнестиција, али за то треба и ми да урадимо неке ствари, треба да усвојимо измене или допуне Закона о планирању о изградњи или нови закон. Завршен је нацрт у првих 100 дана рада владе и министар Весић је то пустио у јавну расправу, јер треба да чујемо предлоге за нацрт", навела је премијерка.
Каже да је Србија сваке године успевала да подигне ниво инвестиција и да је то успела чак и у 2022. години.
"Посебно је било важно за очекивати да имамо добре резултате, долазили смо и у најтежим временима до најконзервативнијих инвеститора, а то су немачки и јапански, што је био сигнал да је Србија безбедна и стаиблна за инвестиције и да компаније могу ту безбедно да инвестирирају", рекла је премијерка.
Каже да у Србији немачки инвеститори запошљавјау 80.000 људи, као и да је 95 одсто њих рекло да би поново инвестирало у Србију и ширило пословање. "Имамо добре трендове, сутра имамо седницу Савета за БДП у влади, да видим ошта можемо додатно да урадимо, јер су јако тешка времена", рекла је она.
Најавила је да ће следећа велика компанија у области биотехнологије са којом ће влада успоставити сарадња бити британска Астразенак, што ће бити добра осонова за Био4 кампус који ће почети да се гради ове године у Србији.
Санкције Русији услов свих услова за наставак евроинтеграција Србије
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да нема убрзања европског пута Србије и отварања нових поглавља и кластера у приступним преговорима зато што је, према њеном мишљењу, услов свих услова за наставак европских интеграција увођење санкција Руској Федерацији.
"Ми смо већ направили велике кораке и велике помаке и то говоре и два извештаја о напректу Европске комисије. Оба та извештаја свим земљама чланицама ЕУ дају препоруку да се отворе Кластер 3 у преговорима са Србијом и то се још увек није десило. Тај део смо ми завршили, чека се ЕУ", рекла је премијерка одговарајући на питање новинара након седнице Владе Србије у Лебану.
Истакла је да је Србија направила додатно велики помак усвајањем сета правосудних закона, односно читавим низом закона којим их усклађујемо са променама Устава у циљу независног судства, без икаквог утицаја политике и политичара и самосталног тужилаштва.
"Лепо, чули смо похвале, али да ли ћемо видети неке конкретне резултате, осим вербалних похвала, видећемо, ја искрено, не верујем. Мислим да је сада услов свих услова увођење санкција Русији, и без тога нам неће отварати ни поглавља, ни кластере", поручила је Брнабић.
Она је додала да се нада да греши, јер би то био нови услов, јер су то до сада били владавина права и дијалог са Приштином - као најважније за наше европске интеграције.
"У владавини права смо урадили много и радимо много, имамо конкретне помаке, тешке реформе које похваљују, али не видим да то убрзава наш европски пут. Што се тиче дијалога са Приштином, ми смо ту за дијалог, али не видим да је Приштина ту, и у том смислу би могли да имамо неке конкретне резултате у смислу отварања нових поглавља и кластера", навела је премијерка.
Она је истакла да сада изгледа да то није довољно и да је у ствари степен усаглашености са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, односно увођење санкција Руској Федерацији услов свих услова, а да ће то можда бити и усвајање француско-немачког предлога.
"Али ми и даље радимо свој посао, то је оно што нас очекује. Министар (Михаило) Јовановић је доста добро урадио када је финализовао Нацрт закона о електронским комуникацијама, он је усвојен јуче на Влади као Предлог закона и упућен у Скупштину. То је нешто што морамо да урадимо у оквиру европских интеграција и што је добро за нас", рекла је Брнабић.
Додала је да нас сада чека рад на читавом низу закона о медијима, дефинисан медијском стратегијом.
"То је нешто ћемо даље радити. Ми радимо свој посао, а да ли ће ЕУ то конкретно ценити, видећемо, али не бисмо то радили да то није у интересу Србије и наших грађана", поручила је премијерка.
