Он је то рекао обраћајући се полазницима Дипломатске академије Министарства спољних послова на тему „Битни циљеви и основни приоритети спољне политике Србије" и додао да је повлачење или замрзавање призњања Косова, што је до сада учинило 18 земаља, резултат спољне политике Србије.
Опстанак и заштита Срба на КиМ је наш важан, дугорочни циљ, али и један од основих мотива за нашу посвећеност дијалогу са Приштином. Постизање компромисног решења за косовско питање видимо као једини исправни исход процеса нормализације односа, који може бити одржив на дужи рок, рекао је Дачић.
Према његовим речима, српска власт се увек противила "политици свршеног чина и наметања решења", која, како каже, само могу да удаље од примењивих договора и која са собом носе потенцијал за додатну дестабилизацију региона.
Желео бих да истакнем да резултати које смо постигли у настојању да што већем броју држава објаснимо и приближимо нашу позицију да питање КиМ није дефинитивно решено, представљају један од најзначајнијих спољнополитичких успеха Србије у претходном периоду, подвукао је Дачић.
Истиче да је процес повлачења и замрзавања признања једнострано проглашене независности Косова неумитан, да је до сада 18 земаља то учинило, а кључно је што су, наводи, поједине државе уважиле аргументе и подржале став Београда да је једино компромис право решење, одрживо на дужи рок.
Дачић наглашава и да због тога Србија сматра неприхватљивим позив да одустане од кампање повлачења признања независности такозваног Косова, док се, истиче, истовремено врши утицај на земље које Косово нису признале да то учине.
Србија је данас на добром путу, управо захваљујући својој активној спољној политици и стратешким изборима које је последњих година направила, упркос свим проблемима са којима се и даље суочава, рекао је Дачић.
Међу осталим спољнополитичким циљевима Србије, наводи министар, остају развијање односа и интензивније економско повезивање са најутицајнијим земљама, активан допринос раду најзначајнијих међународних организација, унапређење односа са суседима и регионалне сарадње, али и наставак преговора о чланству у Европској унији, упркос околностима у којима се она налази.
Говорећи о земљама са којима Србија има одличну сарадњу, Дачић је навео Русију и Кини, додајући да је билатерална и мултилатерална подршка тих двеју земаља територијалном интегритету Србије, обогаћена сарадњом у привредној, енергетској, културној, научној и другим областима.
У односима са Сједињеним Америчким Државама, Србија је поуздан и одговоран партнер, каже Дачић, дубоко свесна различитости ставова у решавању косовског питања, са жељом да се односи унапређују у свим областима и на свим нивоима.
Интензивирање политичког дијалога већ даје одређене резултате, развијају се односи на економском пол?у, али и војна сарадња. Председник Вучић је недавно имао веома успешну билатералну посету Вашингтону, а и даље је актуелан позив председнику Трампу да посети Србију. Такође, почетком марта ове године, председник Вучић је, као први шеф државе са Балкана, учествовао на годишњој конференцији Америчко-израелског савета за јавне послове, указао је Дачић.
Истиче да актуелна борба за сваки глас подршке нашем становишту у решавању питања Косова и Метохије, чини посебно значајним сарадњу са афричким, латиноамеричким и азијским државама, од којих је, наглашава, већина на истоветним позицијама као и Србија када је реч о реафирмацији значаја међународног права.
Своју посвећеност јачању односа са Африком, додаје он, Србија је симболично изразила званичним одређивањем 25. маја као "Дана пријатељства са народима Африке", који ће се обележавати сваке године.
Важно је имати у виду да је некадашњи „трећи пут“ Југославије и водећа улога у Покрету несврстаних земаља, данас спољнополитички капитал Србије у борби за очување наше територијалне целовитости, јер је већина тих држава схватила погубност одустајања од принципијелности у међународним односима, указао је Дачић.
Такође, Министарство спољних послова континуирано предузима интензивне и свеобухватне дипломатске активности с циљем очувања и заштите територијалног интегритета и суверенитета Србије, односно спречавања и оспоравања пријема „Косова“ у међународне организације и специјализоване агенције, као што су Интерпол, Унеско, Светска царинска организација, Европска радиодифузна унија, Интра-европска организација пореских администрација и многе друге, нагласио је Дачић.
За Србију су, истиче, Уједињене нације посебно важне, где се на основу Резолуције 1244 одржавају седнице Савета безбедности на којима Генерални секретар Уједињених нација подноси извештај о раду УНМИК, а на којима званичници Србије активно учествују.
Веома је важно да ово тело и даље континуирано расправља о извештајима генералног секретара Уједињених нација о ситуацији на Косову и Метохији и раду УНМИК, како би Савет безбедности и међународна заједница били редовно и транспарентно информисани о стању на терену, посебно у погледу људских права у Покрајини, положаја Срба и другог неалбанског становништва, владавине права, заштите културног и верског наслеђа, рекао је Дачић.
Поред Уједињених нација, Србија активно учествује и раду ОЕБС-а, додаје министар, којим је, каже, успешно председавала током, 2015. године.
Присутни смо у све три димензије - војнополитичкој, економско-еколошкој и људској, као и у Парламентарној скупштини ОЕБС, навео је Дачић.
Такође, Србија је активна чланица Савета Европе, а сарадња са том организацијом посебно је значајна у контексту европских интеграција Србије, каже Дачић, а имајући у виду да активности Савета Европе почивају и на тзв. Копенхашким критеријумима - у погледу стабилности институција, владавине права, људских права и поштовања заштите националних мањина.
Наша земља се и даље бави решавањем избегличког питања у оквиру Регионалног Сарајевског процеса и Београдске министарске декларације који представљају платформу за сарадњу Босне и Херцеговине, Хрватске, Црне Горе и Србије по питању решавања проблема избеглица и расељених лица услед рата на простору бивше Југославије 1991-1995. године, рекао је Дачић.
Истиче и да Србија пружа подршку међународној заједници у превазилажењу последица миграција становништва, као глобалног хуманитарног проблема, додајући да се процењује да је у Србији тренутно око 6.000 миграната и да је мали број њих тражио азил.
Србија даје и активан допринос у очувању светског мира учешћем у међународним мисијама, каже Дачић и додаје да према последњој листи Уједињених нација Србија се налази на 49. месту од 122 земље, односно на 9. месту од свих европских земаља када су у питању контрибуције у УН мисијама.
Уколико посматрамо контрибуције у односу на број становника, Србија је трећи највећи контрибутор у Европи и први контрибутор у региону Западног Балкана и Југоисточне Европе. И на тај начин, Србија показује да се поред снажног залагања за конструктиван дијалог у решавању отворених питања, позиционира као фактор стабилности, извозник безбедности, део решења, а никако проблема, подвукао је Дачић.
Говорећи о европском путу Србије, Дачић је навео да одлучност Србије да истраје на путу придруживања Европској унији, као заједници вредности, у великој мери је прожета надом да ће бити очуване управо основна начела на којима је овај мировни пројекат и формиран.
Србија је од 2014. отворила 18 од 35 преговарачких поглавља, а доставила је и преговарачке позиције за још пет поглавља.
Последње отворено поглавље - број 4 из децембра 2019. године, охрабрење је не само за Србију, већ и за читав регион, имајући у виду постојећу успорену динамику процеса придруживања земаља Западног Балкана, закључио је Дачић.
