Дојче веле: Косово - мрачне перспективе?

БЕРЛИН: Дијалог Приштине с Београдом траје шест година и не види му се крај, косовски грађани још чекају визну либерализацију, а Европска унија није јасна у својој Стратегији о проширењу, пише Дојче веле описујући ситуацију у којој Косово дочекује 10. годишњицу једнострано проглашене независности.
beograd pristina
Фото: Tanjug

У току тих 10 година, затворено је међународно надгледање независности, започет дијалог о нормализацији односа са Београдом, основан Специјални суд за ратне злочине и наставља се са покушајима да се Косово приближи европским структурама, наводи DW.

Пројекат косовске независности је пројекат који је, како наводи тај немачки јавни радио, подржан од већине демократских земаља, и признало ју је 115 земаља света.

DW, ипак указује да је Европска унија и даље је неутрална када је реч о косовској независности и да се у њеној најновијој Стратегији за Западни Балкан, у делу о Косову наводи: „Косово има могућност одрживог напретка кроз спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), као и да унапреди свој европски пут, када то буду дозволиле објективне околности“.

Након проглашења независности, Косово се суочило с „великим темама“, што је учинило да очекивања грађана стагнирају, оцењује за DW аналитичар из Приштине Наим Рашити. 

Реалност је то да косовско друштво није имало искуства у изградњи институција, нити је имало пројекцију тога како ће се независност кретати у наредним годинама - како ће изгледати 10., како 20. годишњица независности... Обећања која су дата у то време више су била надања него реалност. Косово се, након проглашења независности, суочило с великим питањима која се тичу унутрашњег и спољног суверенитета, а то је успорило потпуну консолидацију независности и ометало да се очекивања материјализују, каже Рашити.

Он је мишљења да су, уз сву стагнацију, на Косову забележени и успеси, као што су међународна признања и завршетак надгледане независности.

Али ову 10. годишњицу косовско друштво дочекује у некој врсти депресије, јер земља није успела да испуни минимална очекивања грађана када је реч о свакодневном животу, када је реч о здравству, образовању, јавним услугама... Постигнут је, дакле, евидентан напредак који политичке структуре задовољава, али је за највећи део друштва он непотпун, каже Наим Рашити.

DW указује да једна од обавеза из дијалога с Београдом коју Приштина и даље није испунила, јесте оснивање Заједнице српских општина (ЗСО). 

Аналитичар Бљерим Бурјани оцењује да „главни изазови за Косово остају јачање реда и закона, посебно функционисање правног система, борба против корупције, непотизма, проширење пуног суверенитета на северу земље, оснивање Оружаних снага, имплементација споразума о ЗСО, ратификација демаркације границе са Црном Гором, либерализација виза, економски развој, здравствена и социјална заштита, и европске интеграције“. 

Како примећује немачки радио, Приштина је, уочи обележавања 10. годишњице проглашења независности, до крајњих граница заоштрила односе с међународном заједницом, када су 43 посланика у Скупштини поднели иницијативу за укидање Специјалног суда за ратне злочине, основаног по Закону изгласаном 2015. године. 

Дебате око тог питања трајале су више од месец дана да би се, након великог међународног притиска, косовски лидери  - председник Хашим Тачи, председник скупштине Кадри Весељи и премијер Рамуш Харадинај - јавно изјаснили да Закон о Специјалном суду неће бити укинут, иако га, како су рекли, и даље сматрају историјском неправдом. 

Изјаве о томе да Закон неће бити укинут, поздравили су у заједничкој изјави представници земље Квинте (САД, Немацка, Француска, Италија и Велика Британија) у Приштини.

Пре 10 година, подсећа политички аналитичар Имер Мушкољај, очекивања грађана била су много већа.

Ствари се нису кретале онако како је било замишљено, ни када је реч о успостављању државе, нити у другим областима. Данас је Косово земља с много проблема, за многе је то место с мрачном перспективом које више служи интересима политичке класа, а мање граданима. Одговорност за такво стање сноси политичка класа која је својим поступцима и својим приступом и довела до тога да ствари стагнирају, наводи Мушкољај.

Он каже да, уколико се не постигне коначни договор о признању државности, проблеми ће се само повећавати. 

Ипак, велики број грађана Косова није убеђен да ће крај дијалога са Србијом уз посредовање ЕУ довести до тога да Београд призна независност, наводи DW.

Према истраживању јавног мњења које је спровео Демократски институт Косова (КДИ), чак 49 одсто грађана Косова сматра да дијалог не би требало наставити без укључивања САД у тај процес. С друге стране, 45 процената анкетираних из српске заједнице на Косову сматра да би дијалог требало наставити без укључивања САД, што је став само 29 одсто грађана Албанаца и 24 процента из других заједница.

Иначе, према већ поменутој анкети, 51 одсто грађана Косова не очекује да се процес дијалога са Србијом заврши током 2018. године.

Такав став деле сви анкетирани, независно од етничке припадности. Поред тога, 48 одсто каже да не очекује да на крају дијалога Београд призна независност Косова. 

Само један одсто грађана српске заједнице очекује да Београд то учини на крају дијалога, у поредењу са 34 процента грађана албанске заједнице и 23 одсто грађана других заједница, показује истраживање КДИ, наводи DW.

EUR/RSD 117.5896
Најновије вести