Према њеним речима, то је било сагледавање међусобне сарадње и дељење искустава, изазова и примера добре праксе између: државних органа власти, јединица локалне самоуправе, организација цивилног друштва, привредних актера, међународних организација и осталих партнера.
Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику и председница Међуресорне радне групе за спровођење Агенде УН о одрживом развоју до 2030. године предводи делегацију Србије на четвородневном министарском састанку Политичког форума на високом нивоу о одрживом развоју који се одржава од 15. до 18. јула у седишту Уједињених нација у Њујорку.
Она је истакла да централни део првог Добровољног националног извештаја Србије чине ставови младих и оцена Сталне конференције градова и општина, као својеврсни јединствен глас јединица локалне самоуправе, саопштено је из министарства.
"Визија одрживе будућности коју делимо са нашом децом и младима заузима главну улогу у овом извештају, јер ће данашња деца и млади бити носиоци друштва и друштвених промена 2030. године," истакла је министарка и указала на значај јединица локалне самоуправе, као актера који спровођењем Агенде 2030 директно утичу на донешење бољитка свим грађанима.
Тема овогодишњег састанка је "оснаживање људи и осигурање инклузивности и једнакости”, а 47 држава чланица Уједињених нација представиће своје Добровољне извештаје о спровођењу Агенде 2030 за одрживи развој, а међу њима по први пут и Србија.
Проф. др Милорад Мијатовић, председник Фокус групе Народне скупштине Републике Србије за развој контролних механизама за процес имплементације и надзора над спровођењем Циљева одрживог развоја осврнуо се на активности које је Народна скупштина спровела у праћењу спровођења циљева у последње две године и најавио будуће активности.
"У наредном периоду, предстоје нам две врсте активности. Са једне стране, то је анимирање јавности путем средстава јавног информисања на националном и локалном нивоу, како бисмо указали на значај ваљане имплементације Циљева одрживог разоја (ЦОР). Друго, планирамо да отпочнемо кампању по градовима у Србији у којој ће посланици разговарати, пре свега, са младима - од обданишта, основних, средњих школа и факултета о значају имплементације ЦОР за њихову будућност, али и са локалним органима власти, удружењима грађана и медијима. Жеља нам је да чујемо и њихове потребе и идеје, како да направимо од Србије боље место за живот,“ рекао је Мијатовић.
Тијана Чупић, омладински делегат Републике Србије у Уједињеним нацијама најавила је филм о ставовима младих о ЦОР, вредновању напретка у њиховом достизању и очекивањима које будуће активности желе да виде у њиховој примени који је направљен и приказан у УН у сарадњи са Канцеларијом УНИЦЕФ-а у Србији.
Истог дана, министарка Ђукић Дејановић учествовала је и у генералној дебати у оквиру Политичког форума на високом нивоу. Званичници су у дебати указали на бројне изазове са којима се државе суочавају, у различитим деловима света у примени Агенде 2030, посебно оне најмање развијене и нагласили потребу неопходне политичке посвећености и јачања партнерства са јавним и приватним сектором, цивилним друштвом и академијом.
Министарка је истакла да је састанак био прилика да се у седишту Уједињених нација, уз присуство великог броја представника држава чланица и цивилног друштва, укаже на значај имплементације ЦОР и процеса евроинтеграција у Србији.
Ђукић Дејановић је још једном нагласила посвећеност Србије спровођењу Агенде 2030 и испуњавању њених циљева, као и промовисању значаја регионалне сарадње у овој области. Министарка је подсетила да је Србија, у септембру 2018. године, била домаћин Субрегионалне конференције о промоцији напретка земаља у региону у спровођењу Агенде 2030 која је оцењена као изузетно успешна, постављајући добру основу за наставак регионалне сарадње на путу достизања ЦОР.
На крају дана, министарка Ђукић Дејановић је учествовала, као један од главних панелиста, на пратећем догађају на маргинама Политичког форума на високом нивоу, у организацији Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), на тему родно одговорног буџетирања.
,,Ако би требало да издвојим нешто по чему је Србија у региону специфична и представља пример добре праксе то је родно одговорно буџетирање које смо увели у јавне финансије 2015. године,” навела је министарка, посебно се осврћући на индекс родне равноправности који је Србија увела 2016. године као једина земља ван Европске уније.
Између два извештајна периода направљен је већи помак у поређењу са европским просеком, тако да је овај индекс у 2018. години износио 55,8 поена.
"Циљ нам је да се родна равноправност у нашој земљи и даље унапређује, посебно када је у питању сегмент рада, односно неједнаких зарада за исти рад и времена, јер брига о породици, деци и болесном члану породице најчешће углавном пада на жене”, закључила је министарка.
Овогодишњи Политички форум оцењен је врло успешним, посебно имајући у виду да је скуп окупио велики број високих званичника. Учешће делегације Републике Србије, као и представљање првог Добровољног националног извештаја допринело је препознатљивости наше земље као одговорног партнера, снажно посвећеног имплементацији Агенде 2030 о одрживом развоју.
