Био је то други велики погром који су косовски Албанци починили над Србима Косова и Метохије, по агресији НАТО на Србију, односно СРЈ 1999. Током јуна 1999. године изгнано је приближно четврт милиона Срба и других неалбанаца. Притом се све догађало у присуству међународних војних снага.
Током својеврсне "Кристалне ноћи" над Србима, као и над њиховом имовином, светињама, храмовима и споменицима, марта 2004, са Косова и Метохије протерано је 4.012 Срба. Већина се никада није вратила у своје домове.
Током насиља на КиМ 17, 18. и 19. марта 2004. убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, док је 11 Албанаца живот изгубило у обрачуну с припадницима међународних снага безбедности.
У уторак 16. марта 2004. у касним ноћним сатима медији у Приштини јавили су да су тројица дечака, косметских Албанаца, старости 8, 11 и 12 година, смртно страдали утопивши се у Ибру, у селу Чабра, недалеко од Зубиног Потока. Како су они тада јавили, дечаци су бежали пред српским нападачима.
Сутрадан, 17. марта, око поднева, виссе хиљада косовских Албанаца прешавши мост на Ибру пут северног дела Косовске Митровице, напало је тамошње Србе. Започела је пуцњава. У граду су били видни Албанци са аутоматским оружјем. Припадници међународних снага безбедности употребили су сузавац и шок бомбе.
У раним поподневним сатима појављују се информације да су у току напади на Србе у низу места широм Косова и Метохије, у Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем селу, Чаглавици...
Више хиљада Албанаца напало је Србе у Чаглавици, јужном предграђу Приштине, негде после 13.00 часова. Снајпером је у том месту рањено десет особа српске националности. Српске куће су паљене.
У поподневним сатима јављено је да је седам особа погинуло, четири Албанца и троје Срба, а више од 200 је рањено у Косовској Митровици. Потврђено је да су Срби убијени снајпеским оружјем из јужног дела града. Повређено је и 11 француских припадника КФОР –а. Током поподнева припадници КФОР-а и УМНИК-а, евакуисали су Србе из Чаглавице и других села у том појасу.
Током вечери уследили су напади на цркве и манастире. Запаљена је, осим бројних српских домова широм Косова и Метохије, и Богородица Љевишка у Призрену, као и Богословија и Саборна црква Светог Ђорђа у том граду. Уништени су Манастир светих Архангела и Црква светог Спаса. Обе српске цркве у Косову Пољу су такође запаљене.
У Липљану су убијене четири особе српске националности. Куће Срба су масовно паљене. И у том граду припаданци КФОР-а настојали су да евакуишу Србе.
У касним вечерњим сатима портпарол УМНИК-а Дерек Чепел демантовао је оптужбе да су албански дечаци у Ибру у селу Чабра страдали бежећи од Срба, што је био изговор за погром над Србима. Како је рекао - насиље на Косову било је унапред планирано.
Погроми су настављени и сутрадан 18. марта. У раним поподневним сатима објављено је да је главнокомандујуцхи Јужног крила НАТО, адмирал Грегори Џонсон, преузео команду над КФОР-ом и одобрио размештање додатних снага.
Ибрахим Ругова, у то време на позицији председника тзв. Косова, позвао је тада међународну заједницу да хитно донесе одлука о независности Косова.
Напади, паљевине и пљачке наставили су се у Урошевцу, Племетини, Угљарима, Косовској Митровици. Јављено је да у месту Облић, северозападно од Приштине, виссе нема Срба.
У вечерњим сатима запаљена је црква Светог Саве у Косовској Митровици. Запаљена је црква Светог Николе у Приштини. Албански екстремисти бацили су бомбе на станице полицијске службе у Липљану и Обилићу.
Монахиње манастира Девич евакуисане су од стране припадника КФОР-а, пошто је најмање 1.000 наоружаних Албанаца окружило манастир који је опљачкан и запаљен.
Око 22.00 сата заповедник Јужног крила НАТО Грегори Џонсон изјавио је у Приштини да насиље које последњих дана не престаје на Косову указује на постојање организованог обрасца. Сутрадан, Џонсон је оценио да је масовно насиље које траје на Косову - етничко чишћење.
Исте вечери, 19. марта, представник УНМИК-а Дерек Чепел саопштио је да је у сукобу на Космету погинуло 28, а повређено више од 600 особа.
Два дана потом, у понедељак 22.марта, у вечерњим сатима Дерек Чепел је објавио да су ухапшене 163 особ због подметања пожара, пљачке, убистава и других кривична дела током, како је рекао "међуетничких" сукоба на Косову. Речено је такође да се претпоставља да је око 51.000 особа учествовала у 33 појединачна догађаја. Поновљено је да је 28 лица из обе заједнице погинуло, а 870 је повређено. Како је рекао, нападачи су спалили или дигли у ваздух 30 српских цркава, оштетили 11 цркава и манастира и уништили 286 кућа. У нередима су уништена и 72 возила УН.
Укупно, током погрома над Србима на КиМ 17, 18. и 19. марта 2004. убијено је најмање 27 особа, од којих 16 Срба, повређене су стотине Срба, као и десетине припадника међународних снага који су се сукобили с локалним Албанцима штитећи нападнуте и њихову имовину и храмове.
Током погрома порушено је, колико се зна 935 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и древна црква Богородице Љевишке. Прва литургија у њој служена је тек шест година доцније, али трагови девастације и пожара нису отклоњени. Године 2006. стављена је на листу споменика под заштитом УНЕСКО. Богородица Љевишка, један од најрепрезентативнијих споменика средњовековне Србије, епископско средиште српске цркве у средњем веку, посебно раскошну форму добио је у време Краља Милутина (1282-1321), мада је и раније било архијерејско средиште призренског епископа српске цркве.
Према подацима Епархије рашко-призренске СПЦ, из априла 2004, укупан број уништених црквених зграда током погрома марта 2004. је био близу стотину. Уништене су небројене фреске, иконе, црквене реликвије. Посебна мета били су духовно наслеђе и храмови српског народа.
Међународни тужиоци и судије на Косову и Метохији процесуирали су седам случајева уништавања цркава и 67 особа је осуђено.
Погром албанских екстремиста над Србима 17, 18. и 19 марта 2004. на Косову и Метохији осудили су тада Савет безбедности УН, као и Европска унија.
Петковић: Дужни смо да се сећамо наших страдалника, порушених кућа и светиња
Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је, да ни 19 година од једног од најтежих масовних злочина у новијој европској историји – мартовског погрома над српским народом на Косову и Метохији , не само да "смо остали ускраћени за кажњавање одговорних, већ смо сведоци да је политичка и друштвена атмосфера из које је овај страшан догађај проистекао и даље присутна и да је, штавише, шовинизам и мржња до данас идеолошка константа у Приштини"
Петковић је навео да ова и будуће генерације имају обавезу да негују сећање на жртве и да не забораве чињеницу да је било планирано да наш народ и све што сведочи о његовом вишевековном трајању на простору Косова и Метохије буду дословно обрисани за неколико дана у масовном таласу насиља.
Дужни смо да се сећамо наших страдалника, порушених кућа и светиња, јер наши сународници су убијани и прогањани не зато што су то нечим заслужили, већ због онога што јесу, а слична судбина је могла да задеси било ког припадника нашег народа. Зато осећај јединства и националне солидарности јесу вредности које и данас, 19 година касније, и у будућности морамо да афирмишемо. Нажалост, угроженост српског народа на Косову и Метохији није нестала, зато што болест шовинизма и мржње према Србима и свему српском и даље присутна међу представницима албанске политичке елите у Приштини, рекао је Петковић.
Према његовим речима, политичари у Приштини се и данас надмећу ко ће гласније и ватреније да мрзи Србију и Србе, и то се готово свакодневно види у бројним нападима на Србе и њихову имовину, али се то препознаје и у паничном страху Приштине од Заједнице српских општина која је једини оквир заштите српског народа и њихових права на Косову и Метохији, саопштила је Канцеларија за КиМ.
То што Србија не заборавља, не значи да је заробљена у прошлости, већ да је одговорна према свом народу и његовој будућности, водећи рачуна да нам се таква несрећа никада више не догоди. А реч је о погрому који ће остати мрља на лицу међународне заједнице у чијем присуству су хорде албанских екстремиста етнички очистили многа српска места, побили невине људе, спалили цркве и манастире. Српски народ се, у складу са својим тешким историјским искуством, памћењем чува од понављања страдања и националних голгота, али је у исто време окренут будућности и тражењу чврстих основа за складан суживот и сарадњу са свим народима са којима дели балканске просторе, уз очување наших виталних државних и националних интереса, рекао је директор Канцеларије за КиМ.
У свим стратешким промишљањима будућности, како је навео, Косово и Метохија "остаће наше централно државно и национално питање, а безбедност нашег народа и духовно и културно наслеђе у покрајини биће највиши приоритет наше националне политике на челу са председником Александром Вучићем, који је својом одлучном политиком залог да нам се погром никада више не понови".
