Кривично гоњење уз доказе

Промена страначких табора у Скупштини Војводине прошле недеље попримила је нову димензију јер је, за разлику од претходних прелазака из владајуће Демократске странке у опозицију,

овај пут опозициона посланица Нове Србије Нада Бодрожић  прешла из посланичке групе Српске напредне странке у клуб ДС-а. Тиме је демократе вратила на бројку од 49 посланика, након што је недељу и по раније из ДС-а у Српски покрет обнове прешао Жељко Видовић. Тако се списак посланика који су променили партијске таборе попео на 14, а од тога је из ДС-а отишло њих чак 11, пришла су им два, док је један из ДСС-а приступио клубу СНС-а.

Странке које остају без посланика, односно добијају новог, различито коментаришу тај чин па је у последњем случају посланице Бодрожић ДС саопштио да је она прешла у клуб „Избор за бољу Војводину“ због неслагања с мерама штедње републичке власти, док у њеној бившој странци кажу да је то „огољени потез очајника и очигледан пример политичке корупције”.

Из ДС-а су осипање своје групе у војвођанском парламенту коментарисали притисцима и уценама којима су посланици били изложени те да се ради „о трговини мандатима”.Програмски директор НВО „Транспарентност Србија“ Немања Ненадић истиче да Скупштина Војводине није изузетак када је реч о променама страначких табора и да су разлози за промену – или неслагање са ставовима странке у којој су били, или остваривање користи.

– Не постоји забрана посланицима да промене партију, став или посланички клуб, и они су у том погледу заштићени, нити може да им се опозове мандат због тога. Али, ако постоје било какви докази о томе да је одлука о преласку из једне странке у другу донета због дате или обећане користи, то се може гонити као кривично дело – истиче Ненадић за „Дневник“.

Он је додао да се догађа да се имовинско стање посланика који промене партијске књижице значајно поправи, али да се на основу тога ипак не може утврдити да ли је то кривично дело јер се из њиховог имовинског стања које пријављују Агенцији за борбу против корупције тешко може видети на који начин је та имовина стечена.

– Чуо сам да се често из бившег страначког табора посланика који је променио партију наводи да су посланици за прелазак добили посао или неку другу корист, а ако постоје конретни докази, то се по закону може процесуирати – објашњава Ненадић.Међутим, и поред међусобних оптужби партија за куповину посланика, до сада ни власт ни опозиција нису поднеле ниједан доказ о таквим злоупотребама, нити су покренуле поступак пред Тужилаштвом.

Програмски директор Центра за слободне изборе и демократију и политички аналитичар Ђорђе Вуковић каже за наш лист да ни много озбиљније демократије нису имуне на тај проблем, наводећи пример Италије где је промена политичких табора „постала пракса“.

– Да ли је то понашање пожељно или није пожељно, зависи од мотива. Слободни мандат служи као брана томе да шеф странке и руководство располажу мозгом посланика и да он доноси одлуку која је независна од других, али то се да злоупотребити. Мотиви су у великом делу случајева лукративни – да би се дошло до запослења или неке друге финансијске користи, али је било ситуација напуштања странака када су се људи разликовали у мишљењима – објашњава Вуковић.

По његовом суду, најбоље би било да посланик, када напусти посланички клуб, постане независан посланик.
– Сувише је неукусно да у истом мандату буде у једној странци, а онда пређе у ону која је опозициона партији у којој је био као кандидат на изборима. То је сад већ питање морала, али једини прави суд о томе могу дати бирачи – истиче програмски директор ЦеСИД-а.

На питање да ли је ико кривично одговарао због политичког трансфера који је утемељен на прибављању користи, Вуковић истиче да је то питање за тужиоца, али да ни су свету где функционише парламентарна демократија није било запажених случајева да неко одговара због промене партије у представничком дому, чак и када се зна да је прибавио одређену финансијску или имовинску корист.

– Како ви да процењујете шта је нечија слободна воља? Чак и када видите да постоји одређена имовинска корист, држава га може теретити за порез, али не може утврдити да ли је то утицало на његову слободну вољу – закључио је Ђорђе Вуковић.

Александар Савановић
 

Уносно је бити на скупштинској плати

Наши извори у Скупштини Војводине који су упућени у политичка збивања и промене страначких дресова наводе да посланици најчешће за прелазак у други табор траже заузврат неку услугу, а да је то углавном обећање да ће им нова странка обезбедити услове да буду покрајински посланици и у наредном мандату. Један од разлога је и могућност да као посланик буде на сталном раду у покрајинском парламенту те да, уз редовну месечну плату, прима и посланички додатак по седници парламента, али и за учешће у скупштинским телима. Најмање 72 од укупно 120 посланика има радни стаж преко Скупштине Војводине па посланици на сталном раду месечно инкасирају више од 100.000 динара од плате и додатака. Зарада посланика на сталном раду је око 62.000 динара без додатака.

 

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести