Конкретни злочини, локације, имена жртва за које су оптужени су и даље редиговани, односно из безбедносних разлога изостављени из текста оптужнице као и одлуке о њеном потврђивању, под ознаком - (редиговано).
Међутим, судија је истакао да је на основу доказа тужилаштва постоји добро утемељена сумња да су Хашим Тачи, Кадри Весељи, Режеп Сељим и Јакуп Кранићи као чланови УЗП-а делили намеру и извршили злочине против човечности и ратне злочине за које се терете у 10 тачака оптужнице.
"Ова намера је видљива из личних изјава оптужених, јавних изјава чланова Главног штаба или руководства у привременој влади, прописа, структуре, упутства и наређења која су састављали или одобравали, као и њихово лично понашање описано у оптужници", наводи се у одлуци судије.
Према његовим наводима, доказни материјал указује да су Тачи и троијца оптужених значајно допринели заједничком циљу УЗП.
Конкретно сви су били чланови Главног штаба ОВК - органа који је контролисао, наређивао и знао за акције и злочине који се врше на терену, док су у некима лично учествовали.
Тачи је од јуна 1998. био је на челу јединице за информисање, и шеф политичког одељења ОВК, а након формирања Привремене владе Косова крајем марта 1999. године, постао је премијер и био је главни командант ОВК, наводи се у потврђеној оптужници.
У овом капацитету Тачи је, према наводима оптужнице, био диретно укључен у формулисање, одобравање, пропагирање и примену планова, политика и пракси за остваривање заједничког циља, лично је учествовао у злочинима набројаним оптужници, допринео напорима да се негирају или пруже нетачне информације међународним посматрачима и јавности у вези са злочинима набројаним у оптужници.
Такође је пружао информације и политичку, логистичку, војну или финансијску подршку члановима УЗП-а, координирао и повезивао у циљу постизања заједницке сврхе.
"Доказни материјал указује да је његов ауторитет у ОВК био очигледан и да су остали чланови Главног штаба били ''препуштени'' Тачију у њиховом доношењу одлука. Такође, он је могао да поставља кључне фигуре власти, као и да унапреди, разреши, препоручи и прекори борбене чланове ОВК, те да наложи или обустави дисциплинске мере против њих", навео је судија у својој одлуци.
Из доказа тужилаштва произлази да су одлуке Главног штаба ОВК доношене једногласно и да су његови чланови, укључујући Тачија, формулисани или одобравали саопштења ОВК и јавне изјаве.
"Многе од таквих изјава више пута су и јавно позивале или подржавале насиље против противника, од којих су неки посебно именовани и представљени као ...(редиговано).
Тачи је у јулу 1998. одобрио Привремене прописе о унутрашњем животу војске, које је написао Краснићи, а у којима се, између осталог, наводи да је Војна полиција ОВК...(редиговано).
Генералштаб ОВК, укључујући Тачија, није разграничио делокруг...(редиговано), "чиме је отворио врата злоупотребама", наводи се у одлуци о потврђивању оптужнице.
Напомиње се да су "заправо чланови Главног штаба били ти који су одлучивали ко заслужује казнене мере, укључујући убиства".
Током 1998. и 1999. године било је опште познато на Косову, па тако и Тачију, да су особе које су убијане осумњичене за сарадњу са Србима, наводи се у одлуци и додаје да из докази указаују да је Тачи лично учествовао у таквим злочинима...(у продужетку су набројане 4 редакције текста).
Током периода оптужења Тачи је посетио више локација из оптужнице и најмање два пута је лично дао погрешне инфомације о почињеним злочинима и активностима ОВК, указују докази тужилаштва.
Што се тице његове подршке УЗП-у, докази тужилаштва показују да је тражио да се обезбеди финансијска подршка за ОВК, да је био главни контакт за неке од команданата оперативних зона ОВК и да је са њима редовно комуницирао.
Такође, често је посећивао више локација на којима су извршени злочини из оптужнице ради надгледања организације јединица, одржавања контаката и пружања залиха, као и давања других информација, укљуцујући и о ... (редиговано).
Весељи је као члан Главног штаба имао великог удела усмеравању деловања ОВК, док је у привременој влади Косова крајем марта 1999. именован је за шефа Косовске обавештајне службе ("Шик) и извештаје је подносио је лично Тачију.
Према наводима судије, из доканог материјала произлази да је његов ауторитет био је очигледан, као и да је он је блиски Тачијев сарадник.
Надгледао је рад обавештајних служби ОВК, које су имале задатак да идентификују и истраже противнике, укључујући и сараднике унутар ОВК, а након две редакције, наводи се да је (редиговано) "много других било укључено на листу наводних сарадника".
Обавештајни сектори у службама извештавали су директно Веселија о својим активностима, паралелно са командним зонама, наводи се у оптужници.
Што се тиче његовог доприноса злочинима из оптужнице, судија је утврдио да доказни материјал показује да је лично уцествовао у злочинима на најмање три локације.
Текст је надаље регидован, али су поред редакција набројана места на Косову која се, у оптужници помињу као притвори за противинике ОВК: Лапушник, Дреновац, Малишево, Бајгора и Лапаштица, опет Дреновац, Клечка и Кукеш у Албанији.
Такође, за Весељија тужилаштво има доказе да је посећивао неколико локација (на којима су били притвори за противнике ОВК) из оптужнице, као и да је био главни контакт за неке од команданата оперативних зона ОВК.
Такође, пратио је Тачија на састанцима са трећим лицима, као и са међународним представницима када се говорило одвођењу затвореника.
Често је посећивао локације на којима су почињени злочини наведени у оптужници ради одржавања контаката и снабдева чланова УЗП-а.
Шељими је од јуна 1998. био је Главни инсектор ОВК, а у априлу 1999. је постао министар за јавни ред, односно унутрашње послове.
Као и Весељи, био је укључен у све важне активности Главног штаба и залагао се за учвршћивање признања политичког аутотирета Главног штаба.
Поред тога, Сељими је учествовао у формирању зонских структура ОВК, координирао је између њих, био је укључен у регрутовање и обучавање војника, присуствовао је именовању команданата и потписивао је или учествовао у одлукама о именовању.
"Сељими је био ...редакција... лично присутан укључујући зоне Дукађин, Дреницу, Паштрик, Нередиме, Шала и Лап и о догађајима у њима је реферисао члановима Главног штаба. Доказни материјал указује да је лично учествовао у злочинима набројаним у оптужници", наводи се у одлуци и следи седам редакција у тексту.
Учествовао је на састанцима команданата зона и чланова Главног штаба на којима су издата наређења за задржавање "сарадника" и успостављање притворских објеката у ту сврху, а која су спровели команданти зона.
Краснићи је био члан Главног штаба ОВК од краја 1996 и почетком 1997. године, а крајем јуна 1998. године постао је портпарол ОВК и шеф Одељења за локалну самоуправу.
Током 1998, званицно је постављен на дужност заменика команданта ОВК, а по оснивању Привремене владе, Краснићи је постао њен портпарол.
Из доказног материјала произлази да је поред већ набројаних задужења чланова Главног штаба, Краснићи примао извештаје о исходима акција ОВК на терену, решавао је спорове између команди, издавао је наређења укључујући и она дисциплинске природе и олучиовао је о пуштању затворених лица.
Координирао или на други начин допринео напорима да се ускрате или доставе нетачне информације међународним посматрачима и јавности у вези са почињеним злочинима. Такође је пружао инфомације и политичку, логистичку, војну и финансијску подршку као и координацију чланова УЗП-а ради остваривања заједничког циља.
У оптужници се констатује да је на основу изјава чланова Главног штаба усмеравано деловање ОВК у оперативним зонама.
Што се тиче доприноса Краснићија у злоцинима из оптужнице, судија је навео да доказни материјал указује да је лично посетио одређени број локација у областима под контролом ОВК, укљуцујући Ликовац, Јабланицу, Малишево, Клечку, Шалу и Лап, као и Кукеш у Албанији.
Као и Сељими, учествовао је и низу састанака између команданата зона и чланова Главног штаба на којима су издата наређења за задржавање сарадника и успостављање притворских објеката у ту сврху, а која су спровели команданти зона.
Доказни материјал такође показује да је Краснићи покушавао да оправда акције ОВК предузете против особа означених као... (редиговано).
На конкретна питања, чланови Главног штаба, укључујући Краснићија, који су редовно обавештавани убиствима и отмицама Срба и убијању и нестанку Албанаца, посебно водећих чланова партије ДСК, сви су "глатко негирали" наводе у вези са убиствима "сарадника", наводи се у потврђеној оптужници.
