Ово су кључни наводи из потврђене оптужнице против чланова Главног штаба ОВК Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија, јер указују на злочине над цивилима, насупрот њиховим тврдњама које су, негирајући злочине изнели пред судијом за претходни поступак почетком новембра - да се ОВК борила за самосталност Косова од Србије и њихово право на самоопредељење.
Међутим, у међународном праву нису спорни побуна или право на самоопредељење, већ појединачни акти злочина.
У ранијој изјави за Танјуг поводом одбране Тачија и осталих, београдски адвокат Тома Фила је указао да право на побуну није спорно с аспекта међународног права, али да јесте одмазда према цивилима.
Они се позивају на неспорно право, а то је да су могли да се побуне. Они за то нису ни оптужени, али јесу због убијања и притварања цивилног становништва. То су ратни злочини и чак ни САД не могу да кажу да су они оправдани, прецизирао је Фила.
Професор међународног права Правног факултета у Београду Бојан Милисављевић указао је да сама побуна или грађански рат нису злочини, већ да су то појединачни акти предвиђени одредбама међународног хуманитарног и међународног кривичног права.
Уколико таквих аката има, може доћи до одговорности појединаца за ратне злочине, прецизирао је Милисављевић.
Судија за претхони поступак је у одлуци о потврђивању оптужнице заључио да су оптужбе против Тачија и осталих основане, те да доказни материјл који је поднело тужилаштво указује да су припадници ОВК вршили хапшења, притварања, злостављања, мучења и убиства цивила.
Констатује да су цивили лишавани слободе на контролним пунктовима, на путевима, у кућама или радним местима, од којих су многи били малтретирани у тренутку хапшења. Већина њих је, како се додаје, пребачена у један или више притвора где су застрашивани, малтретирани, испитивани, мучени и / или убијани.
Овакав начин понашања сугерише кампању насиља и малтретирања која представља "напад“'' усмерен на цивиле који су сматрани противницима ОВК, наводи се поред осталог у одлуци судије.
Доказни материјал, како се додаје, показује да су се насиља и малтретирања догодила на више од 30 локација, од којих су нека обухватала неколико притвора, у најмање 16 косовских општина и у два града на северу Албаније.
У оптужници су детаљно описани догађаји који су пратили притварања у 15 логора ОВК на КИМ и два на северу Албаније, у Кукешу и Хасу. На КИМ су поменути логори у Ђаковици, Гњилану, Качанику, Липљану, Малишеву, Новом Брду, Подујеву, Приштини, Призрену, Ораховцу, Србици, Сувој Реци и Витини.
Према наводима судије, доказни материјал тужилаштва указује и на велики број отмица, притвора, убистава и нестанака између од почетка 1998. до лета 1999. године, које су припадници ОВК починили против стотина Срба, Рома и Албанаца који су сматрани противницима ОВК.
Штавише, у периоду 1998-1999, на Косову је било добро познато да су противници малтретирани и / или убијани", наводи се у одлуци судије, који закључује да велики број жртава и географске локација притвора на којима су се догодила дела насиља, малтретирања и убиства показују да је био "раширен" напад на цивилно становништво.
Ови акти насилља и малтретирања вршени су организовано по утврђеном образцу, док су челници ОВК и оптужени лично, изјавама и публикацијама стално позивали на насиље против противника, што, како се наводи у одлуци, указује на "оркестрирање насиља са врха".
Према наводима судије, ово је поткрепљено доказним материјалом који показује да су старији припадници ОВК, укљуцујући оптужене и остале чланове Генералштаба и команданте, учествовали у делима насиља и малтретирања.
Полицијске и обавештајне структуре, које је поставило руководство ОВК имале су задатак да идентификују и истраже противнике, који су именовани су у изјавама чланова Главног штаба ОВК, док су многи други уврштени на спискове наводних сарадника, што према ставу судије, указује на "организовано и не-случајно таргетирање противника".
Поред тога, како додаје, лидери ОВК су одлучивали ко заслужује казнене мере, укључујући убиства.
Многи "противници" су били притворени у седишта ОВК, базе или касарне широм Косова и северне Албаније, а такође су премештани и држани на више питворских локација, што рпема ставу судије показује да су акти насиља и малтретирања вршени са високим степеном координације, средстава и објеката.
Мере које су предузете према "противницима" рапортиране су Главном штабу ОВК, наводи се у одлуци и додаје да су неке од ових мера биле јавно објављене као у позорење другим противницима, али да су многи акти насиља и малтретирања остали тајни, јер су чланови ОВК констатно порицали сазнања о томе где се жртве налазе.
Извештавање, јавно признање и порицање припадника ОВК показатељи су организованог контекста аката насиља, оценио је судија.
Као противници ОВК над којима је вршено насиље и злочини означени су Срби, ромска и ашкалијска популација, католици, цивили који су наводно сарађивали да спрским власима, Албанци који се нису придружили или не подржавају ОВК и појединци са тренутним или бившим запослењем који се сматрају анти-ОВК.
Јавне изјаве челника ОВК, још од 1994. године, позивале су на насиље против противника, које су често карактерисали као издајнике, сараднике или пацифисте.
Изјаве су се, како се наводи у одлуци, интензивирале након почетка оружаног сукоба у марту 1998. године, наводи тужилаштво и набраја горе поменуте мете ОВК, окарактерисане све заједно као "противници".
Изјаве Главног штаба ОВК и оптужених лично, јасно указују да су дела насиља и малтретирања била упозорења свим осталим противницима, чиме су такође утицали и вршили притиска и на породице и заједнице "противника".
Штавише, припадници ОВК су више пута одбили да дају тачне информације о задржавању и боравишту противника, што је надаље утицало на њихове породице и заједнице.
Велики број и разнолике категорије људи показују да је напад био усмерен на значајан сегмент цивилног становништва Косова, закључио је судија у одлуци која је објављена са редигованим деловима и има 236 страна.
