Потписан Меморандум за ремедијацију Великог бачког канала

НОВИ САД: Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Владимир Галић потписао је у Београду Меморандум о разумевању за реализацију пројекта ремедијације/ ревитализације Великог бачког канала, заједно са шефом Делегације ЕУ у Србији Семом Фабрицијем, министрима у Влади Србије Јадранком Јоксимовић и Гораном Триваном и председником Општине Врбас Миланом Глушцем.
kanal vrbas
Фото: Dnevnik (Radivoj Hadžić)

Предмет пројекта ремедијације Великог бачког канала је деоница која спада међу најзагађеније, у дужини од шест километара, од ушћа канала Врбас-Бездан у канал Бечеј-Богојево до хидрочвора Врбас. Сврха пројекта је израда техничке документације за уклањање око 400.000 кубних метара загађеног седимента, изградњу три подручја за његово привремено одлагање, ремедијацију муљног талога и за решење коначног одлагање прерађеног муљног талога.

Овај пројекат ће бити трећа, завршна и најсложенија фаза ревитализације Великог бачког канала, након проширења канализационе мреже и изградње магистралног колектора, као и изградње централног пречистача отпадних вода у Врбасу.

Меморандум је потписан након представљања програма подршке Европске уније нашој земљи у припреми пројеката, које се одржало под називом „ЕУ за тебе – за модерну и одрживу Србију“.

Према речима Владимира Галића, АП Војводина ће од Европске уније добити 1,1 милион евра за пројектовање ремедијације Великог бачког канала. Самим тим, након овог пројекта, стиче се могућност на повлачење додатних 27 милиона евра од ЕУ ради имплементације самог пројекта.

На овај начин, уз стручну и финансијску подршку ЕУ коначно ће бити решен вишедеценијски проблем загађења Великог бачког канала код Врбаса, који је проглашен црном еколошком тачком Европе. Покрајинска влада и ресорни секретаријат урадили су потребне припремне радње, како би овај пројекат и добио подршку ЕУ, истакао је секретар Галић.

Канал Врбас-Бездан, познатији као Велики бачки канал, део је каналске мреже хидросистема Дунав-Тиса-Дунав, дугачак је 118 километара, а деоница код Врбаса, због вишедеценијског индустријског и комуналног загађења, спада у међу највеће еколошке проблеме у овом делу Европе. Канал је у највећој мери загађен тешким металима, угљоводоницима и патогеним организмима. Због седиментације дубина воде на одређеним деловима канала износи само 30–40 центиметара. Пловидба је немогућа, водоток је у значајној мери смањен, а животни услови у Врбасу око канала су изразито неповољни.

EUR/RSD 117.5714
Најновије вести