Избором овог изузетно значајног пројекта вредног око 500.000 евра за финансирање преко предприступног фонда ЕУ, омогућен је наставак израде нацрта плана подручја посебне намене – наводи Галић.
Тиме ће бити створена планска основа за радове чишћења канала. Галић објашњава да ће практично паралелно одвијати израда идејног пројеката са студијом оправданости и нацрта плана као и стратешке процене утицаја на животну средину. То значи да ће у нацрт плана бити уграђена решења из пројектне документације о избору технологије и локација за одлагање муља.
"Као члан Покрајинске владе и секретар изузетно сам задовољан чињењицом да је постојала неопходна координација свих нивоа власти и да је свако са свог аспекта и оквира своје надлежности пружио максимум у стварању услова за коначно решење овог највећег еколошког проблема на територији Србије и Европе", истиче секретар за урбанизам и заштиту животне средине.
Подсетимо, Скупштина Војводина је 12. октобра прошле године донела одлуку о изради Просторног плана подручја посебне намене измуљавања, депоновања и ремедијације седимента ДТД Врбас-Бездан од ушћа до канала Бечеј - Богојево до хидрочвора Врбас. Покрајинска влада је потом на захтев секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине обезбедила из текуће буџетске резерве 18 милиона динара за израду Просторног плана подручја посебне намене. Носилац израде плана је покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине, а обрађивач ЈП “Завод за урбанизам Војводине”, рок за израду плана је шест месеци.
" Израдом тог плана створиће се основ за радове чишћења канала у смислу дефинисања депонијских поља за одлагање муља и технологије пречишћавања, а на основу пројектне техничке документације за чију израду се очекују средства из предприступних фондова ЕУ ће се додатно проверити технологија чишћења", истиче Галић.
Просторним планом Србије деоница Великог бачког канала Црвенка – Кула – Врбас идентификована је као једно од најугроженијих подручја. Канал Врбас - Бездан део је каналске мреже Хидросистема ДТД. Поред скраћења пловног пута Дунава, изградњом канала омогућено је и одводњавање влажног тла, чиме су мочварна тла постала плодна земљишта. Захваљујући каналу развила су се насеља и индустрија дуж канала.
Канал пролази кроз насељена места Врбас, Кула, Црвенка, Сивац, Сомбор и Бездан. Низводно од Врбаса се спаја са каналом Бечеј - Богојево. На деоници од Црвенке до Врбаса паралелно са каналом Врбас - Бездан се налазе латерални канали за дренирање околног терена. Они се уливају у канал Врбас - Бездан низводно од хидрочвора Врбас и оптерећени су неконтролисаним испуштањем отпадне воде индустрије и насеља.
Отпадна вода долази из шећеране, фабрике меса, уљаре, металне индустрије, кожаре, са фарми и из насеља. Пречишћавање отпадних вода пре упуштања у канал није решено, тако да су воде канала препуне хемијског и биолошког загађења, тешких метала, нафтних угљоводоника и патогених организама. Суспендоване материје које улазе у канал Бездан – Врбас таложе се на деоници канала кроз насеље Врбас, на којој има више од 300.000 кубног метра муља. Поред отпадних вода у канал се уливају и површинске воде из Врбаса.
Због муља дубина воде 30-40 цм
Деценијско таложење је довело до тога да је данас на неким деоницама канала дубина воде свега 30 - 40 сантиметра. Пловидба је онемогућена, проток воде је смањен, а параметри квалитета животне средине у Врбасу у околини канала су алармантни. Проблем загађења је вишедеценијски, а водоток је један од најзагађенијих у Европи.
Пројекат чишћења је због сложености подељен у три фазе. Прва обухвата изградњу магистралног колектора који ће спојити општине Кула и Врбас чиме је обезбеђено прикупљање свих комуналних и индустријских отпадних вода. Друга фаза је изградња централног постројења за пречишћавање отпадних вода у Врбасу, а трећа која се сада реализује обухвата стварање планског и пројектно - техничког основа за чишћење канала.
Е. Марјанов
