Или борбе против власти. То се на крају сведе на исто. Онај ко се бори против власти има идеју да постане власт. Чак и кад није у питању политичка странка, него једна или више невладиних организација, или група „спонтано„ окупљених индивидуа. Активизам је диверзија сама по себи. Активизам је тројански коњ. Он не показује стварне претензије, већ прикривено, под кринком борбе за опште добро, брани и промовише интересе политичких странака с којима дели идеолошке позиције. Диверзија је пречица до популарности.
Свака диверзија је заснована на хипотетичкој констелацији логички повезаних догађаја. Неопходно је да се створи основна хипотеза, и да се њена логичка поставка и ток учине вероватним. Како би Хана Арент рекла:
- Логички ток у овим хипотетичким конструкцијама увек је исти. Оно што се прво појави као хипотеза - са својим имплицираним алтернативама, или без њих, одмах се претвара у чињеницу, којима се додаје читав низ сличних нечињеница, што за резултат има да је чисто спекулативни карактер целог подухвата заборављен.
Диверзија увек крије стварни мотив и уместо њега нуди логичну, лако прихватљиву опсену. Удица је креирана тако да највећи број људи не посумња да је у питању манипулација. Да грађани не наслуте да је посреди превара. Кад је Агамемнон хтео да опљачка Троју, није то могао без подршке Спарте. Пошто је Менелај био у годинама кад му није било до ратовања, морао је да буде обманут. Диверзија је и кад Утнапиштим пре потопа, по Еином савету грађанима Шурипака обећава благословен живот. Методологија је остала неизмењена, само је временом усавршена.
Методологија диверзије састоји се у понављању исте формуле. Да би успела, неопходно је да се годинама ради на оцрњивању политичких противника, како би се створио контекст борбе добра и зла. Стварност се тумачи преко кривотворених чињеница. Чињеницама се приписују значења која не поседују.
Диверзија већ скоро 100 година користи достигнућа науке. Бихејвиористи су доказали да диригован приступ људским емоцијама може да пробуди осињак предрасуда. И пошто емоције искључују разум, чињеницу нису довољан аргумент да се погрешна представа оповргне.
Диверзија је увек експлозивна. И када није бомба, она има детонирајућу интенцију. Диверзија може да буде лажна вест. Измишљени графит, или серија графита. Или протест с кривотвореним поводом. Циљ је увек исти - послати поруку великом броју људи с идејом да се згрозе, разочарају или приволе да прихвате неку неприхватљиву идеју, попут оне да је мост непотребна грађевина.
Нови Сад је у 10 дана био поприште две диверзије. Обе долазе из исте кухиње. Прва обмана је очигледна - блокирање радова на изградњи новог моста. Њени јунаци имају различите улоге, али исте циљеве. Опозициони политичари који последњих 30 година грађане плаше истим обманама, и који су им те обмане сервирали и током 12 година на власти уместо бољег стандарда. И политичари почетници, који се представљају као алтернатива власти и наводна алтернатива горе описаним опозиционим политичарима. У тој двострукој игри, почетници су само извршиоци радова. Плодове њиховог рада из прикрајка желе да приграбе компромитовани функционери бивше власти. Политички и еколошки активисти од прошле године Новосађанима покушавају да подметну измишљотину да је нови мост преко Дунава и Шодроша маска за измаштани пројекат Нови Сад на води. Пошто се диверзија заснива на манипулацији људским емоцијама, они непрестано понављају да ће уместо посечене шуме на Шодрошу, уместо моста нићи неко мегаломанско стамбено насеље. Диверзанити користе градњу моста као прилику да се прославе борећи се против нечега што се никад неће десити. Друга диверзантска акција јесте исписивање графита чији су главни јунаци политички пензионери Бојан Пајтић и Бора Новаковић. Да би били мање провидни, да би прикрили очигледност убацили су и двоје десничара, Милицу Стаменковски и Милоша Јовановића.
Ризикујем да као код Платона, осолобађајући њихову манипулацију лажне амбалаже, будем означен као јеретик. У политици се све мери корисношћу. Постоји безброј разлога зашто се може закључити да су блокирање Шодроша и графити били диверзантске акције. Навешћу седам. Прво, то је био покушај опозиције да се међусобно измири и удружи. Да превазиђе разлике. Да поново нађе заједнички језик. Графити и екологија су послужили као насилни амалгам повезивања неспојивог. Четника и партизана. Љотићеваца и комуниста. Друго, Пајтић и Новаковић су након тога окупирали студија Н1 и Нове С, портале и новине наклоњене опозицији. Треће, СНС је велика странка и не би на такав начин давала публицитет политичарима без рејтинга. Четврто, доказано је да је то начин њиховог деловања. Већ су то радили. И ухваћени су у томе. У августу 2015. године, по новосадским тротоарима осванули су графити „Смрт Пајтићу„. Ухапшен је И. Г. члан Демократске странке. Полиција је саопштила да има снимке и доказе да је он наручио шаблоне и исписивао графите против Пајтића. Пето, Новаковић је сам против себе лепио плакате дан уочи изрицања пресуде у Специјалном суду за проневеру 4,5 милиона евра приликом градње Булевара Европе. Плакати су му послужили као изговор за тврдњу да је реч о политичком процесу, а не о криминалу. Шесто, то је покушај да се избрише подозрење грађана који по злу памте њихову владавину, уништавање Развојне банке Војводине, Тесла банке, нестанак седам милијарди динара преко Фонда за развој нових тенологија. Седмо, то је начин да се напречац постане популаран. Да се доспе до телевизије. Да се постане вест. А то је значајно само у једном једином случају - када немаш политичку визију која је грађанима прихватљива у реалном животу. Телевизија нуди измаштани свет. Свет спектакла и свет манипулације на коју гледаоци пристају и коју прихватају као компензацију за своје неостварене жудње.
Шта је алтернатива диверзији? Одговорност! Да би се
послала порука свим Новосађанима треба да се обиђе 160.000 домаћинстава. Да се позвони на 160.000 врата. И ту постоји један проблем! То више није псеудокомуникација преко ТВ екрана. То је непосредан контакт очи у очи. И ако немаш шта да понудиш, грађани те одмах ухвате у лажи. Зато ће наставити да се крију иза дизверзија. Иза графита. Блокираће радове да би могли да створе повод за одлазак у телевизијске емисије.
Како Новосађани треба да разумеју и прихвате акције политичких диверзаната? Милтон каже шта је тамно у мени просветли, шта ниско уздигни, подржи! Треба да знају да графити и блокирање градње моста нису приватне лажи. У тој псеудо игри нема заблуде. То је свесна обмана. То је тенденциозна превара. А кад се вара јавно, то је опасно. И јавност тога мора бити свесна. Кад је Милош Вучевић први пут изабран за градоначелника Новог Сада диверзанти су тврдили како ће град пропасти. Да ће све бити уназађено. Све се десило супротно од њихових тврдњи. Град је доживео највећи процват у новојој историји. За десет година Нови Сад је имао квантни скок. Прешао је из једне димензије у другу. Из града без фабрика, у ком су армије људи очајнички скапавале на шалтерима бироа за запошљавање, прерастао је у град развијене индустрије у којој ради 40.000 Новосађана. Из града на ивици банкрота постао је град с препуном касом, која ове године износи 42 милијарде динара, 2012. имагинарних и недостижних. И та препуна каса, како сам то написао пре две године, то је њихов мрачни предмет жудње. То је мотив који их покреће, који их инспирише. Да се домогну тих милијарди и изврше њихову алокацију на начин како су то радили од 2000. до 2012. године.
Дакле, разум и лично искуство су једина одбрана од лажних вести. Прошетајте градом. Уверите се да ли постоје нови вртићи, школе, болнице, булевари. Отиђите до приградских насеља и проверите са својим суграђанима да ли је тамо изграђена канализација. Озбиљна политика није диверзиона активност. Напротив. Одговорна политика уместо обмане, коју нуде диверзанти, нуди јасне планове, пројекте, визије и замисли које доказано озбезбеђују бољи живот свих Новосађана.
Милорад Бојовић
(Аутор је стручњак за односе с јавношћу и посланик у Скупштини Србије)
