Реч је о једној од мера за унапређење изборних услова у Србији, која је договорена у међустраначком дијалогу са европарлментарцима.
Према том договору надлежност тела би била праћење медија, консултације, извештај о примени правилника за РТС и РТВ, давање мишљења о раду независних институција и њиховим одлукама.
Одлуком Владе, како је речено Танјугу, утврђују се задаци, састав, начин образовања, као и начин рада и финансирања Привременог надзорног тела за праћење медија током изборне кампање.
Предвиђено је да привремено тело има 12 чланова, од којих шест предлаже РЕМ, а преосталих шест у формату 3+3 у складу са Завршним документом међустраначког дијалога о изборним условима уз посредовање ЕП од 18. септембра предлаже председник Народне скупштине након консултација са кофасилитаторима дијалога.
Усвојена и Стратегија за родну равноправност до 2023.
Влада Србије усвојила је и Стратегију за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године чији је циљ превазилажење родног јаза и остваривање родне равноправности као предуслова за развој друштва и побољшање свакодневног живота жена и мушкараца, девојчица и дечака.
Визија која се остварује овом Стратегијом је родно равноправна Србија у којој су жене и мушкарци, девојчице и дечаци, као и особе другачијих родних идентитета равноправни, имају једнака права и могућности за лични развој, пружају равноправан допринос одрживом развоју друштва и преузимају једнаку одговорност за будућност.
Стратешки оквир од кључне је важности за јачање капацитета институција и организација, побољшање координације кључних актера и подизање нивоа свести грађана о родној равноправности.
На данашњој седници усвојена је и Национална стратегија за процесуирање ратних злочина у Србији за период од 2021. до 2026. године као резултат посвећености јачању владавине права, једног од кључних приоритета Србије.
Ефикасна суђења за ратне злочине, омогућавање приступа правди за жртве, расветљавање судбине несталих лица и неговање културе сећања и дијалога, неодвојиви су део владавине права и одлика демократских друштава.
Усвајањем ове стратегије, Србија је потврдила спремност да настави да гради партнерске односе и блиско сарађује, како са државама у региону, тако и са међународним институцијама, чији је мандат блиско везан за превенцију и кажњавање ратних злочина.
Влада је усвојила и Предлог закона о изменама и допунама закона о привредним друштвима, посебно значајног за стварање повољног пословног окружења за развој привреде Србије и пословање привредних субјеката на целој територији државе.
У циљу унапређења заштите права мањинских чланова друштва, прецизније су дефинисане одредбе које се односе на закључивање послова и радњи у којима постоји лични интерес, увођење обавезе за друштво да акционару учини доступним податке о износу и структури накнаде и стимулације директора, односно извршног директора и члана надзорног одбора, ако је управљање друштвом дводомно, као и у погледу органа надлежног за доношење одлуке о издавању акција до износа одобреног капитала.
Законским решењима уређује се правни положај привредних друштава, а нарочито њихово оснивање, управљање, статусне промене, промене правне форме, престанак и друга питања од значаја за њихов положај, као и правни положај предузетника.
Усвојен је и Предлог закона о регулисању обавеза Републике Србије према Међународном монетарном фонду по основу коришћења средстава опште алокације специјалних права вучења одобрених одлуком Одбора гувернера ММФ од 2. августа 2021.
Србији је овом одлуком додељено 627.596.351 специјалних права вучења, што је у овом тренутку еквивалентно износу од око 759,71 милиона евра. Та средства Србија може користити за финансирање буџетског дефицита и рефинансирање дуга од 1. јануара 2022. године.
На предлог Министарства културе Ивана Вујић смењена је са места директора Народног позоришта, а на њено место за в.д. директора изабран је Светислав Гонцић.
