„Прошло је 25 година од страшног етничког чишћења, од насилног исељавања преко 250.000 Срба углавном цивила, жена, деце и старих, у хрватској војној операцији "Олуја". Никада нећу заборавити слике тих непрегледних колона, сузе и тугу мог мученог народа, на прашњавим друмовима, засипаног гранатама. Те слике пратиле су ме кроз одрастање, кроз моју борбу да се погром никада више не понови“, каже Вучевић у изјави за Дневник.
Додаје да је одрастао гневан због неправди, због људског зла које се дешавало пред његовим очима.
„Одрастао сам гневан и због година које су "појели" они који су окретали главу од трагедије сопственог народа. Због свих оних који су ћутали или прећуткивали да је "Олуја" злочин против човечности, највеће етничко чишћење у Европи. Моје године гнева прерасле су у године пркоса, поноса и помоћи“, наводи Вучевић.
Каже да смо после више деценија почели да показујемо самопоштовање, да говоримо о сопственим жртвама, да се никоме не извињавамо зато што је наш народ мучен и злостављан, већ да тражимо правду за њега.
„Да тражимо правду за сваки изгубљени живот у оној тужној колони, за сваку дечју сузу, за изгубљена и детињства и дедовине. Данас сам поносан да све године незаборава, на нове домове које смо изградили онима којима их је одузела политика безочне мржње. И увек ће ови августовски дани сећати на тугу. Али више ни један погром не може да избрише успех наше Србије. Заједно градимо будућност јачи од свих олуја, у колонама које не воде у збег, већ у нове победе, за сву нашу децу, за будућност Србије“, закључује Вучевић.
