а потом нанизао педесетак званичних утакмица за Вошу. Тада је момчић родом из Крчедина пао на тесту за контролу допинга и добио шестомесечну казну. Каријеру је наставио у дресу Бежаније, а од минулог лета игра за прволигаша Инђију. Свестан младалачких пропуста, сада 25-годишњак, ожењен са двоје деце,одлучио је да окрене лист. Дисциплиновано тренира, извршава беспрекорно обавезе и најављује своје најбоље партије.
Јесењу сезону одиграо је изванредно, свакако је један од најзаслужнији за резултате и солидан пласман инђијских зелено-белих. Уверен је да ће у инђијском или неком другом клубу опет заиграти у елитној српској лиги, а не би имао ништа против да окуша срећу у некој иностраној екипи.
- Трчао сам за фудбалском лоптом од малих ногу са вршњацима у Крчедину, касније годину дана тренирао са петлићима Кабел, а онда преко Школе фудбала Радивоја Радослава, после шест година рада, заједно са двадесетак саиграча из генерације прекомандован у Војводину. Играли смо за кадете и омладинце а ја сам носио капитенску траку. Бранио сам боје кадетске и омладинске репрезентације, такође као капитен, а онда сам заиграо и за први тим Воше. Међутим, после издржане казне и изненадне смрти тадашњег председника Ратка Буторовића дошло је до бројних персоналних промена у управи и играчком кадру, па сам отишао у Бежанију и у њој практично кренуо од почетка. Стигла је касније понуда Инђије, за коју сам раније већ наступао као позајмљен играч, коју сам оберучке прихватио. Практично вратио сам се кући, Крчедин је у непосредној близини - испричао је Горан Смиљанић.
Финиш јесење сезоне текућег првенства није био берићетан, зелено-бели су нанизали неколико пораза и покварили плалсман на табели, али су остали у игри за висок пласман.
- Судије су понајвише кумовале неким својим сматрам ненамерним грешкама нашим неуспесима. Очекујем да у пролећној етапи првенства освојимо више бодова. Реално, место нам је међу пет најбољих у лиги, а уколико се укаже прилика борићемо се за треће место и учешће у баражу за повратак у Суперлигу. Истина, напустили су нас Радивојевић, Чордашић и Лемајић, поуздани штпер Милашиновић није узео исписницу али се није прикључио припремама, Јао је повређен, али сам уверен да ћемо бити чак и јачи него у јесенас.Има места оптимизму иако су нас напустили заиста квалитетни играчи. Стручни штаб професионално ради, челници клуба су изузетно коректни, а навијачи одани зелено-белим бојама па зато и верујем у добре резултате – поручио је Смиљанић.
Д. Вићентић
Смиљанићи обожавају фудбал
Фудбалска игра је у генима Горана, јер неколико Смиљанића је бранило боје само крчединског Фрушкогорца. - Отац Рајко није дуго играо али је стриц Гостимир насупао и за Хајдук из Бешке. Имали смо страшну екипу док сам био основац, Жељко Митровић и ја смо као од шале постизали голове, па смо догурали до финала Школске олимпијаде Србије.И Гостимирови синови Бранислав и Зоран, моја браћа од стрица, су фудбалери, што само потврђује да Смиљанићи обожавају најпопуларнију и најлепшу игру на свету – поносан је Горан.
