на најбољи начин је одсликало тродневна дешавања на 12. међународном турниру у рукомету(Турнира пријатеља 2017) у конкуренцији ветерана и ветеранки, који је организовао РК Нови Сад 021. Ове године виђен је до сада најквалитетнији рукомет, а било је и највише учесника до сада - 450 у 36 екипа (23 мушке и 11 женских) из Словеније, Хрватске, Македоније, БиХ, Црне Горе, Италије, Словачке и Србије. У мушкој конкуренцији је тријумфовао Зрењанин 023, а у женској Фрајле инатернационале Екс-Ју.
Три дана у каћким дворанама (Храм и ОШ “Ђура Јакшић”) на све стране је пРССтало од рукомета, али не било каквог, већ онога по чему је у свету била препознаљива југословенска школа, где су играчи само по годинама били ветерани, а нови нараштаји имали шта и да науче. И овога пута квалитетан рукомет пратили су дружење и добар провод, што је само допринело да Нови Сад и сам турнир буду оцењени највишом оценом.
- И ове године смо имали слатке муке, нисмо могли да прихватимо све заинтересоване екипе. С једне стране нам је драго што сви желе да дођу на наш турнир, а с друге нам је жао јер немамо довољно капацитета. Оно што је најважније је то да је турнир протекао у најбољем реду, сјајној атмосфери и да су сви отишли задовољни кућама. Припреме за турнир оваквог карактера не трају десет дана, већ пола године кидања, планирања, чак и тензија, где смо водили рачуна о свему, о свакој ситници, јер некада су и љубазност конобара, особља у халама, рецепционара пресудне за комплетну слику – каже председник РК Нови Сад 021 Зоран Дејановић.
Он је посебно истакао присуство легендарног Хрвоја Хорвата, који је прихватио да буде промотер.
- Ко не разуме тежину присуство светске рукометне легенде тај не цени и не разуме ову рукометну причу. Овим чином смо желели да покажемо младима да од њих рукомет не почиње и да легенде никада не треба да буду заборављене - истакао је Дејановић.
Поред Дејановића, највећи терет организације изнели су директор Петар Вокић, прдседник Организационог одбора Ивица Оличков и члан УО клуба Дарко Хорват.
- То су све наши пријатељи, чак 95 одсто њих са којима се сусрећемо по другим турнирима. Зато је свако од нас имао задужења да им се нађемо при руци, ту је и наша отвореност и ширина. А, по томе смо, слободно могу да кажем, јединствени смо, што су, између осталог, потврдили и из словачког Татрана из Ступаве, који су учесници пет европских првенстава. Ко год једном дође у Нови Сад на наш турнир увек се враћа. Створили смо имиy, бренд и без устезања можемо да кажемо да је Нови Сад постао престоница ветеранског рукомета. Многима смо помогли да покрену турнир, пошто знају да ми за собом повлачимо бар 10-ак екипа - додао је Петар Вокић.
Ивица Оличков је подсетио да свега лепог не би било да није било пријатеља, као и помоћи Градске управе за спорт и омладину, односно начелнице Љубице Савић, те Наде Анђелић и Стевана Попова.
- Посебну захвалност дугујемо хотелу Нови Сад, ЈГСПНС, Кларис, као и председнику РСС Божидару Ђурковићу - рекао је Оличков, да би Дејановић додао: - Нажалост, разочаран сам због судијске организације Града и Покрајине, која никако да се опамети и да схвати да се рукомет не игра због њих, већ да су они ту због рукомета. Зар није жалосно да прескачемо ГРСНС и РСВ, а да нам подРССку пружа РСС. На крају, ми смо се сами организовали, па су сами играчи, међу којим су и бивше судије, делили правду, и то на изузетно високом нивоу – казао је Зоран Дејановић.
Јово Галић
Најбоље екипе и појединци
Мушкарци: 1. Зрењанин 023, 2. Мојковац, 3. Татран Ступав. Најбољи појединци - најбољи играч: Радоје Кљајевић (Мојковац), стрелац Лубош Башти (Татран), голман Алеш Крамар (Копар)
Жене: 1. Фрајле интернационалке Екс-Ју, 2. Славонски брод, 3. Сомбор. Најбољи појединци - најбољи играч: Наташа Стјепановић (Шабац), стрелац Младенка Катинић (Славонски брод), голман Данијела Стошић (Фрајле).
Најбоље судије: Зоран Кузмановски и Никола Бисимов (Македонија).
Нема га у Европи
Победничку екипу Зрењанина 023 предводио је Мирослав Кантар.
- Иако смо дугогодишњи учесници, први пут смо освојили турнир. Тајна нашег успеха је у томе што смо овога пута попили само по једно пиво између утакмица - кроз осмех је рекао Кантар и додао: - Ово је најјачи турнир, нема га у Европи, све је на високом нивоу, играо се озбиљан рукомет. Радујемо се сваком новом доласку и сусрету, јер срећемо се са рукометним пријатељима после толико година. Можда по именима нисмо толико познати, али смо велики другари и представљамо зрењанински рукомет.
Доктори наука
Шапчанка Јелена Тошковић је још 2015. године окупила девојке, које су тада биле без ангажмана, из Ријеке, Петриње, Приједора, Травника, Шапца, Лозницве, Руме и Салцбурга, а просек им је 35 година.
- Ми смо најобразованија екипа, са два доктора наука, а остале девојке су жене, мајке, краљице. Ово је сјајно организован турнир, све је било на изузетно високом нивоу, тако да смо се већ пријавиле да и следеће године бранимо трофеј - задовољна је Јелана Тошковић.
Војводина први пут на турниру
Први пут на турниру су заиграли ветерани Војводине, а према речима Дејана Аничића, ове године су испитивали пулс, а већ следеће долазе по победнички пехар. Аничић је нагласио да тренера Жељка Вујаклију неће мењати, иако су побеђивали само када он није био на клупи. Јелена Деспотов из женске Војводине каже да су дружење и рукомет били за медаљу.
