Подаци са прошлогодишњег Светског првенства у Будимпешти открили су да се трећина покушаја завршила без скока јер су такмичари покушавали што више приближе песку, а опет, да не преступе.
Нови формат омогућио би да се рачунају сви скокови направљени из нове зоне скока. Дужина скока мерила би се од места где се "полетање" догодило.
Ово ће вероватно донети дуже скокове, али и критике да скакачи удаљ сада неће морати да имају остале вештине.
Примера ради, неће морати да усаврше трчање, односно време које је потребно да би се неки скок извршио на прави начин.
У суштини, мериће се скок од места "полетања" до места "слетања", што значи да се сваки скок рачуна, чиме се повећава драматичност у такмичењу.
Легендарни амерички скакач удаљ, Карл Луис, критиковао је ову идеју, казавши да би се са овом променом елиминисала најтежа дисциплина у атлетици.
"Повећајте обруч за слободна бацања јер их толико људи промашује. Шта мислите?", упитао је између осталог Луис, додајући да није време за првоаприлске шале.
