Реч је о боксерима репрезентативног калибра - Назифу Сејдију (омладинац, до 60 кг) и Драгани Јовановић (јуниорка, до 54), као и Ањи Маричић (јуниорка, до 60).
Колорит од девет медаља почела је да слаже Драгана Јовановић, која је прва донела Војводини медаљу, и то златну.
- После злата на Покрајинском првенству, на Државном шампионату потврдила сам прво место и добила пехар за најбољу јуниорку у Србији, пошто сам у финалу победила девојку из Чачка прекидом у првој рунди. Мало је било напорно пошто су та два првенства била једно за другим. Поред званичних борби, у Сомбору сам имала и спаринг са Саром Ћирковић из Зворника, где сам одрадила три сјајне рунде. Од ње сам претходних година губила, а сада сам ја била та која је доминирала - рекла је 15-годишња Драгана Јовановић, која је у бокс дошла после петогодишњег вежбања балета, по две године бавећи се латино и америчким плесом, а потом и џез балетом.
Драгана је тренирала и пливање, али јој је срце ипак рекло да иде на бокс.
- Гледала сам на телевизији бокс, то ме је привукло, а пошто сам била тада буцкаста у њему сам видела прилику да дотерам линију и да се докажем да могу да будем озбиљна у овом спорту. Откако сам почела да се бавим боксом скинула сам 10 килограма и постала државна првакиња. Тиме сам доказала свима, првенствено себи, да могу да дођем до циља - поносно је истакла Драгана Јовановић.
И Ања Маринчић (16) била је неприкосновена међу јуниоркама у категорији до 60 килограма. Сребро са Покрајинског првенства је позлатила на државном.
- До злата на Првенству Србије сам дошла победом у финалу над Валентином Максимовић из Лознице, после три рунде. Иначе, претходни меч сам победила без борбе пошто ми Зориса Бајин из Кикинде није изашла на мегдан. Према оцени стручњака, мој финални меч био је најбољи на државном првенству. Биле су то јако добре три рунде, где сам у другој срушила Максимовићеву, иако сам боксовала само предњом руком, пошто ми је у првој рунди пукао капилар у носу – задовољна је Ања Маринчић.
Она бокс тренира само годину дана.
- Ово су били моји први озбиљнији мечеви и презадовољна сам, поготово што сам победила противницу која тренира три-четири године и већ је била државна првакиња - поносно је истакла Маринчићева, која је бокс почела да тренира због момка, такође Војводининог боксера и бронзаног са ЕП Огњена Ђурђева. Она га је пратила на тренинзима и једног дана је одлучила да се и она опроба у племенитој вештини, иако се до тада опробала у атлетици, балету и ритмичкој гимнастици.
Назиф Сејди (17) је један од ретких који је до злата морао да победи четири противника.
- Прва два меча сам победио прекидом у првој рунди, док сам преостале боксовао три и одлуком судија изашао сам као победник. Најтежи меч ми је био финални против Луке Ивића из Зрењанина. Од почетка смо кренули да боксујемо пуном снагом, држећи жесток темпо све три рунде, где је Зрењанинац имао чак и бројање пошто сам га ударио у стомак - рекао је Назиф Сејди, кога 21. марта очекује заостали меч финала Првенства Војводине.
- Надам се да ћу доћи до злата. Већ сам остварио две победе, надам се да ће тако бити и у финалу. Противник ће ми бити Стефан Нема из Кикинде - најавио је Назиф.
Ј. Галић
