У хотелу Сусеси у Белеку, где су одсели фудбалери Војводине, срели смо фудбаласког великана Роберта Просеинечког, сада селектора репрезентације Азербејџана, која је овде на припремама.
- Приводимо крају припремни период у Турској, а у Белеку смо били пуних двадесетак дана – рекао је Роберт Просинечки, који се радо одазвао на нашу молбу за разговор. – Тачно годину дана налазим се у Азербејџану, у који сам стигао након серије пораза коју је с овом селекцијом бележио њен бивши тренер. Стигао сам у тренутку када државни тим није могао да забележи ни један вреднији резултат, а посебно не против репрезентација на вишем нивоу, попут Норвешке или Хрватске, например. За протеклих годину дана направили смо помак, савладали смо Малту и верујем да су играчи почели да схватају да могу много више од оног што су до тада пружали. Знате како је, Азербејџан је раније у сваку утакмицу улазио са жељом да прими што је мање голова, без вере у сопствене могућности, а мој основни задатак био је, и још увек јесте, да убедим играче да могу да учине и много више. Претпоставке за то постоје, јер су, по вокацији, спортисти из ове земље традиционално добри у борилачким спортовима, што значи да имају ниско тежиште, да су агресивни и веома борбени и најбитније за њих је да своје природне предности покушају да пренесу и на терен. Имамо веома талентовану генерацију младих која стиже на сцену и покушаћу да их уведем у А тим. Баш ових дана омладинци наступају на међународном турниру у Белеку и на путу су да освоје прво место, што говори у прилог мојој тврдњи да Азербејџан има фудбалску будућност.
До када имате уговор са ФС Азербејџана и откуд то да сте прихватили понуду из ове земље?
- Уговор ми истиче 2017. године, али постоје назнаке да челни људи Савеза желе да га продужимо и за следећи циклус квалификација за Европско првенство, тако да је могуће да ми понуде сарадњу до 2020. године. Задовољан сам, имамо заиста сјајне услове – одличну инфраструктуру, стабилно финансирање, а није небитно ни то што и ја лично имам финансијски одличан уговор. Откуд ја тамо? Стигао је позив, најједноставније речено, сагледао сам читаву ситуацију и решио да прихватим изазов. С ове тачке гледишта, мислим да сам направио прави потез.
Ваш некадашњи клуб Црвена звезда налази се на првом месту, с великом бодовном предношћу у односу на ривале. Пратите ли њене игре и шампионат Србије?
- Пратим онолико колико могу преко интернет портала. Не посебно пажљиво, али довољно да знам да Звезда има велику предност, да је Гроф Божовић с њом направио одличан посао и да је највећем ривалу Партизану одмакао баш пуно, неких, колико ми се чини, 26 бодова. На добром су путу црвено-бели да стигну до титуле, што је прави подвиг ако се зна да се у играче улаже јако мало, да долазе у клуб готово бесплатно, практично за нула динара.
Како коментаришете слабе резултате репрезентације Србије у квалификацијама за ЕП у Француској?
- Ха, то је посебна тема и посебна прича... Гледајте, Хрватска нема пуно бољи државни тим од Србије, а стално је присутна на великим такмичењима. Додуше, не остварује на њима резултате попут оног трећег места с Мундијала 1998. године, али је ту. Њени репрезентативци играју с већом страшћу и љубављу према селекцији, за разлику од српских који на припреме стижу по правилу у последњем тренутку и стекао сам утисак да само одрађују обавезу. Зато вас и недма већ дуго на највећој сцени... Не могу, наравно, да улазим у дубљу анализу, али нема Хрватска ништа квалитетније репрезентативце, а опет остварује боље домете.
Пошто сте пријатељ с Ненадом Лалатовићем, занима нас ваше виђење новосадске екипе и шта јој недостаје да се умеша у борбу за титулу.
- Војводина је увек припадала врху српског фудбала, али, што се првенства тиче, никада није успела да понови резултате из старе Југославије, када је два пута била првак. У оно време то је било много теже да се оствари него данас, а Војводини је то онда успело. Не знам конкретно зашто је тако, али, по мени, Новосађанима јесте место у врху и верујем да ће у најкраћем времену напасти и титулу.
Упоредите светску титулу Чилеанаца из 1987. године са бронзом са Хрватском на СП 1998. године у Француској.
- Свака титула светског првака у фудбалу је велики, огроман резултат, па тако оцењујем и ону с Југославијом, у чијем сам освајању учествовао. Била је то одлична генерација фудбалера, а резултат из Чилеа свима нам је усмерио каријере у одређеном правцу. С друге стране, Хрватска је имала изузетан тим у Француској који јесте освојио треће место, али је могао да се нађе и у финалу. А онда, да смо тамо стигли, сусрет за титулу с Бразилом могао је да буде отворен и неизвестан. Али није, освојили смо бронзу и то је – то – рекао је Роберт Просинечки.
Александар Предојевић
Растали се Војводина и Василић
Десни бек Јовица Василић споразумно је раскинуо уговор с Војводином и на добром је путу да се придружи екипи Новог Пазара. Тамо је кормило тима преузео некадашњи шеф струке Новосађана Зоран Марић, који добро познаје могућности младића из Прибоја.
И Марко Зоћевић на исту тему разговарао је с челним људима новосадског суперлигаша. Како сазнајемо, плавокоси везни фудбалер најближи је дресу Младости из Лучана.
