Прва утакмица коју репрезентација игра на великом такмичењу увек носи посебан притисак и нервозу, овог пута увећану и размишљањем о важности бодова. Као што је познато, систем такмичења је промењен и бићу слободан да кажем прилагођен великим репрезентацијама, јер где нема “нокаут” фазе, вероватноћа за изненађења се своди на минимум. Логично је предпоставити да су репрезентације Француске и Немачке фаворити за прва два места у групи А, а да се трећа репрезентација која иде у други круг тражи у троуглу наших рукометаша, Русије и Бразила.
Подела бодова 30-30, 16-16! Иако су Руси имали последњи напад и селектор Кокшаров тајм-аут, на осам секунди до краја, мислим да ми имамо више разлога да жалимо за победом. Почетак утакмице је обележио наш одличан напад на Руску одбрану 5-1 и резултат тако доброг напада је наше вођство 6-3 у 10. минуту. Тек промена одбране у 6-0 и замена Грамса са Кирајевим на голу, донела је повратак репрезентацији Русије у резултатски егал. Сем у неколико наврата када смо пробали 5-1 одбрану, углавном смо форсирали 6-0 одбрамбену формацију, у којој је селектор Перуничић константно мењао Обрадовића са једним од бекова. Било је видљиво у првом полувремену да смо се тешко прилагодили неуобичајеном судијском критеријуму, јер су Норвежани досудили чак 9 седмераца у корист руског тима. На сваком великом такмичењу судије добијају неки циљ, изгледа да је овог пута то оштрији критеријум код досуђивања казненог ударца. Као и старт меча, одлично смо искористили период са играчем више у уводним минутима другог полувремена. Повели смо са великих 23:19, што је било и највише вођство једног тима. То је био можда моменат када је утакмица могла да се реши у нашу корист. На нашу несрећу, нисмо то препознали, олако смо губили ситуације 1 на 1 у одбрани и нисмо имали потребну густину и помагање (мишљења сам да нам је ово био и највећи проблем током читавог меча). У тим моментима су Руси поново заиграли 5-1, али смо ми почели тражити индивидуална и исхитрена решења и омогућили им да са неколико контранапада смање наше вођство. Велика неизвесност је обележила завршницу утакмице. Руси у готово изгубљеној позицији прелазе у дубоку 4-2 одбрану. Тада се видело колико је важно искуство на великим такмичењима а које наши момци тек треба да стичу. Пар исхитрених решења и испустили смо шансу за 2 велика бода.
Оно што ме радује је мотив, жеља и приступ свих играча, играју онако како и треба за национални дрес-свим срцем. Одбрана мора и може боље, биће онда лакше и голманима.
Нема времена за туговање, чекају нас убрзо владари рукометне планете Французи.
Из стручног угла: Мастер спорта, EHF Master coach, Владан Јордовић
