БЕОГРАД: Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да долазак високог представника у БиХ многи очекују са нестрпљењем, док Република Српска и политички представници српског народа сматрају да није потребан и да је његова мисија требало давно да буде укинута.
Како је казао у видео поруци која је емитована на трибини "Република Српска пред новим изазовима" у Београду, Дејтонски споразум је главна одредница понашања Републике Српске за разлику од "глобалиста, неолиберала који су стајали иза разних високих представника који су рекли да тај споразум треба дорађивати".
"То није тачно, оквирни споразум предвиђа своју детаљизацију путем 10 анекса Дејтонског споразума, од чега је један Устав, а ништа конкретније не може бити од устава једне земље. Високи представник нема овлашћења јер је било потребно да му се кроз неку форму дају нека овлашћења, па је направљен блеф који је подразумевао причу о подршци и напорима", истакао је Додик.
Примећујући да нигде у свету нема да се о подршци и напорима може донети закон, мењати устав, Додик је казао да је све то рађено у прошлости како би се сломила политичка структура у Српској и да би се дошло до промене Устава и то у смислу да "све што су они неправно урадили, убаце у Устав".
Истакао је да само оно што је договорено Дејтонским споразумом може да буде предмет било којих разговора и договора и ништа изван тога не може.
"А изван тога је далеко више било у прошлости од стране високих представника за које ми припремамо и покушавамо да нађемо адекватан приступ да у земљама из којих су долазили тужимо за кршење међународног права и подваљивање решења која нису заснована на међународном праву", казао је Додик.
Он је рекао и да се преиспитују одлуке које нису у складу са међународним правом и наводи да иза њих стоји огромна политичка моћ оличена у Стејт департменту и ЕУ.
"Али, формално правно гледано и суштински гледано, немају право на то. То што смо ми у праву распирило је фрустрацију код Бошњака који су навикниути да им стално неко други решава проблеме и зато су некако раширили очекивања од Бајденове администрације сматрајући да он који има неславне изјаве везане за овај регион, попут те да су Срби ''лоши момци'', сада имају очекивања да ће доћи овде са свом силом САД да сломи једног Додика, Човића, да уништи политичке партије и каже да мора тако бити", навео је Додик.
Нагласио је, међутим, да је то само илузија и да не верује да је и Американцима то циљ, као и да ће покушати да придобију и Европљане за спровођење њихових намера које су против међународног права.
"Нити овде може нешто урадити Америка, осим радикално, нити било ко осим нас самих. Наша свест о томе да смо овде ми одлучујући фактор и да имамо животне, а не политичке мандате, свакако је одлучујућа ствар за наше понашање", навео је.
Додик је навео да је много пута у разговору са странцима казао "не" и додао да "не" није опција која је унапред задата, већ "не" њиховим предлозима да се сруши Дејтонски споразум, да се ослаби Република Српска, предлозима да се ојача БиХ у коју Српска нема поверења, њиховим променама закона, не њиховим интеграцијама у НАТО.
"Ми немамо другу опцију, нама је аутономија предвиђена Дејтонским споразумом, ми не желимо унитарну и централизовану БиХ", истиче Додик.
Он сматра да је приступ међународне заједнице и у прошлости био погрешан јер никада није спроводио слово Дејтона, него је од старта почео да га мења у настојању да скрши отпор Срба и укине Републику Српску.
Српска је мања по снази уставно-правно него што је било раније, казао је Додик, али и напоменуо да има довољно ингеренција да се самоодбрани.
"Често Европљани кажу Немачка је била подељена па је интегрисана, што је алузија да БиХ треба да буде интегрисана. Да, али тамо је један народ, а овде три народа и три религије. тамо је једна или две религије, а овде три религије историјски супротстављене без могућности да се помире у смислу да признају историју и дођу до заједничког става шта се дешавало у прошлости. Сви имају своје историје и своје будућности", закључио је Додик.
Трибином "Република Српска пред новим изазовима" Представништво Републике Српске у Србији почело је обележавање Дана Републике Српске - 9. јануар, као и 28. фебруар, дан када је донет први Устав Српске.
