Немачко председавање од јула до децембра није протекло како је планирано, што је и признала немачка канцеларка Ангела Меркел посланицима у Бундестагу.
Последњи Самит Европске уније ове године требало је да буде гламурозан завршетак другог председавања Унији Ангеле Меркел у њеној политичкој каријери која се ближи крају, међутим пандемија короне, Брегзит, Мађари, Пољаци и турска влада помрсили су јој рачуницу, а нерешени проблеми нагомилали су се на самом крају.
Још се преговара о владавини закона у Мађарској и Пољској, која је, према мишљењу Европске комисије и Европског парламента, озбиљно угрожена, а те две земље су, да би спречиле преиспитивање владавине закона, ставиле су вето на усвајање комплетног седмогодишњег буџета ЕУ од 1,1 билион евра.
Оно што је посебно разљутило немачку канцеларку јесте то што Пољска и Мађарска блокирају и пакет помоћи за санирање штете нанесене пандемијом тешког 750 милијарди евра, који је преко потребан да се поново покрене економија.
У још једном конфликту, напетом односу између Европске уније и Турске, нема назнака решења, а немачка канцеларка Ангела Меркел изразила је разочарање јер турски властодржац није био спреман да разговара са чланицама ЕУ Грчком и Кипром о спорној експлоатацији гаса у источном Средоземном мору.
Немачко председавање предлаже да се уведу санкције појединим грађанима Турске и предузећима, укљученим у истраживања гаса, али та веома ограничена казнена акција неће бити довољна за Грчку и Кипар.
На преговарачком столу је и циљ ЕУ о заштити климе до 2030. године, јер би у односу на 1990. годину, требало да се за 55 одсто смањи емисија угљен-диоксида.
А у 2050, Европска унија жели да њена привреда буде у потпуности неутрална у погледу климе.
Према Париском споразуму о клими, ЕУ је заправо до фебруара 2020. морала да представи своје циљеве за заштиту климе, а Удружења за заштиту природне средине указују да циљ о смањењу емисије угљен-диоксида за 55 одсто није довољан да се смањи глобално загревање.
У последњих пола године ЕУ није направила напредак ни са намераваном новом регулацијом миграција.
Европска комисија је истина предложила измењена правила у процесу додељивања азила и расподеле избеглица, о којима државе-чланице до самита нису ниједном дискутовале, без обзира на притисак немачког министра унутрашњих послова Хорста Зехофера.
И ту су, наводи се, највећи кочничари Пољска и Мађарска, заједно са другим источним државама-чланицама.
Величанствено најављивана "Конференција о будућности Европе", на којој би требало да се размењују мишљења о реформи ЕУ - није ни почела, јер је пандемија спречила састанке уживо.
Политичари у својим земљама су више у модусу кризног менаџемнта, него што у виду имају будућност ЕУ. Уочљив је, међутим, напредак у стратегији за Африку и јединственој политици према Кини.
Оцењује се да ће учесници самита бити јединствени и када су САД у питању, јер су сви за нови почетак у односима с најважнијим савезником, након пораза непредвидивог Доналда Трампа, што значи да би о трговини и безбедносном партнерству требало наново да се разговара са будућим председником Џозефом Бајденом.
А колико би Европска унија требало да делује стратешки аутономно - то је поново спорно.
Француски председник Емануел Макрон тежи опсежној независности "суверене Европе", а у Немачкој, Пољској и другим земљама ЕУ радије би да то буде мало мање, јер без САД, како је изјавила немачка министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер, безбедност Европске уније у погледу Русије не може да буде гарантована.
