Нереди су ове недеље довели до другог историјског опозива Трампа и подстакли позиве демократа на федералну истрагу о његовој улози у подстицању на насиље.
То је заузврат обновило питање да ли Трамп може искористити моћ председничког помиловања на себе како би избегао будуће кривично гоњење, преноси Глас Америке.
Ту тему је Трамп покренуо у прошлости, тачније 2018. године, суочавајући се са истрагом специјалног истражитеља о везама своје кампање 2016. године са Русијом. Трамп је тада рекао да има "апсолутно право" да помилује самог себе.
Али колико год то звучало претерано, самопомиловање не мора нужно бити у Трамповом најбољем интересу, а саветници су, како се извештава, покушали да га од тога одговоре.
Наиме, како су рекли, самопомиловање се може сматрати признањем кривице. Штавише, то би, наводе, могло да има контраефекат и да подстакне иначе невољни Секретаријат за правосуђе под руководством Џоа Бајдена да оспори помиловање и подигне оптужницу против Трампа, тврде правни стручњаци.
Када се поставља питање да ли Трамп може да помилује себе пре него што напусти функцију, Устав САД је нем по том питању.
Члан II повеље даје председнику моћ да "одобри одштету и помиловање за преступе против Сједињених Држава, осим у случајевима импичмента".
Тај широко срочен текст оставио га је отвореним за тумачење, пише Глас Америке.
"Ниједан председник никада није покушао да помилује самог себе, тако да немамо никакав преседан", рекао је Џефри Крауч, професор права на Америчком универзитету и аутор књиге о председничком помиловању. "Председник Никсон је размишљао о томе, али је на крају одлучио да то не учини".
Они који верују да председник може сам себи опростити тврде да у Уставу нема ништа у супртности са тим. Лидер Америке, кажу, има моћ помиловања федералних злочина, а ако и сам почини федерални злочин, онда би требало да буде у могућности да себе помилује за такво дело.
Али они који заступају супротно гледиште, а такви су у већини, тврде да сам чин "давања помиловања" подразумева билатерални потез који укључује двоје људи.
"Употреба речи помиловање обично означава да једна особа помилује другу. То је начин на који се то у историји схватало", сматра Стеве Малрој, професор права на Универзитету у Мемпхису.
Штавише, рекао је Малрој, самопомиловање је у супротности са дугогодишњим америчким правним принципом, укорењеним у енглеском праву, да човек не може бити судија у сопственом случају.
"Из тог разлога, иако је моћ помиловања врло широка, а Врховни суд никада није дефинитивно пресудио, већина уставних експерата рекла би да не можете сами себе да помилујете", рекао је Малрој.
Године 1974. Секретаријат за правосуђе разматрао је то питање и одговор до којег је дошао био је - не.
Самопомиловање било би у супротности са "основним правилом да нико не сме бити судија у сопственом случају", написано је у белешци Одељења Канцеларије правног саветника на документ на енглеском језику).
Допис остаје политика Секретаријата за правосуђе.
Наравно, то не значи да председник можда неће покушати да самог себе помилије, наводи Глас Америке.
Ако се одлучи за самопомиловање, вероватно би себи издао "потпуно и безусловно помиловање", процењују правни стручњаци.
По правилу, када председник помилује некога у документу о помиловању прецизирају се оптужбе због којих је тај неко помилован, као што је био случај са недавним помиловањем које је Трамп применио на неколико бивших сарадника.
Трамп би се у случају сопственог помиловања вероватно одлучио за помиловање, по узору на помиловање бившег председника Ричарда Никсона, за све злочине против Сједињених Држава, рекла је Каролим Мала Корбин, професорка права на Универзитету у Мајамију.
С обзиром да никад раније није покушано, Трампово самопомиловање могло би да створи потенцијално опасан преседан за будуће понашање председника, сматрају неки правни стручњаци.
"Председничка самопомиловања била би ужасан преседан и омогућила би председницима да почине најгрознија федерална кривична дела и једноставно се самопомилују", рекла је Корбин.
Они који мисле да се председник може самопомиловати, међутим, не слажу се са тим и подсећају да постоје друге провере председничке моћи, попут опозива који спроводи Конгрес.
Осим тога, помиловање не штити председника од државног гоњења.
Иако су председничка помиловања трајна и не могу се поништити, Трампово евентуално помиловање могло би да се у будућности суочи са правним изазовима.
Џо Бајден је јасно рекао да не подржава да Секрераријат за правосуђе истражује његовог претходника.
Али ако би се Трамп помиловао, то би могло подстаћи Секрератијат да подигне оптужницу против њега, макар само да би тестирао уставност самопомиловања.
Оспоравање би могло ићи до Врховног суда, који никада није одмеравао такво питање, кажу стручњаци.
"Могло би се тврдити да је ово питање уставног закона које су морали да реше судови, а не они политички мотивисани", рекла је Корбин.
Претња акцијом Секретаријата за правосуђе као одговор на самопомиловање могла би одвратити Трампа од размишљања о помиловању, додала је она.
Питање да ли Трамп може поднети оставку, па да га помилује потпредседник Пенс, остаје могућност, иако Трамп није наговестио да планира да поднесе оставку пре истека мандата 20. јануара.
Постоји преседан да председник добије помиловање од свог наследника. Наиме, 1974, након што је Никсон поднео оставку због афере Вотергејт, његов потпредседник и наследник Џералд Форд издао му је помиловање за све злочине над Сједињеним Државама.
И док је Форд инсистирао да то чини у националном интересу, критичари су помиловање увек сматрали Никсоновим самопомиловањем.
