"То је пројекат у који треба да се укључи Босна и Херцеговина. Он је зачет у Трсту пре неколико година. У оквиру ЦЕФТА-е има више баријера, као што је питање граница. Покренућу иницијативу према Савету министара и мислим да то треба да буде у фокусу јер је веома важно за нашу привреду. Значи, незаустављање на граници са производима и робом, да се још више поједноставе процедуре и слободан проток радне снаге", рекао је Шаровић, пренела је сарајевска Н1 тв.
Упитан када би то могло да заживи, Шаровић је рекао да све зависи од брзине администрације у земљама.
"Верујем да ће Србија, Северна Македонија и Албанија предњачити зато што су кренули са првим документом, првом декларацијом. Не треба каснити и опет бити на репу. Мислим да ово само може да смета онима који се, условно речено, баве ''другим стварима''", рекао је Шаровић.
У Новом Саду је прошле седмице на иницијативу председника Србије одржан први трилатерални сусрет Александра Вучића са премијерима Албаније и Северне Македоније на тему "малог Шенгена".
Након вишемесечног одлагања због противљења Француске и Немачке, Савета за опште послове Европске уније ће сутра на састанку у Луксембургу поново разматрати питање отварање приступних преговора са Северном Македонијом и Албанијом.
Босна и Херцеговина се неће наћи на дневном реду састанка у уторак нити на оном крајем седмице.
"Изгледа да ће БиХ по ко зна који пут бити изостављена, на жалост. До нас је, није до других земаља. Европски пут треба бити приоритет број један, све друге ствари су мање битне. Мислим да губимо темпо и време. Штета за нас, били смо испред Албаније пет корака", казао је Шаровић.
Он је рекао и да би смео да се усуди да каже да Босна и Херцеговина има мали попуст, и да су ти критеријуми за Сарајево "лабавији".
"А ми то не користимо. Мислим да је то до доносиоца одлука политичких елита. Били избори или не, говоримо ли о формирању власти или не - треба се бавити овим питањем као најважнијим", сматра Шаровић.
Каже и да је парламент БиХ у класичној блокади, те да је то, према његовим речима, већи проблем од формирања Савета министара.
"Парламент је злоупотребљен да би се вршио притисак. Парламент треба да ради, а политичари нека се договоре о извршној власти. Парламент је старији од Савета министара. Видимо да овакав Савет министара продукује различите пројекте и законе. На чекању је негде око 40 закона у Парламенту Босне и Херцеговине", рекао је.
Додао је да мисли да са блокадом треба престати јер ће штета бити још већа.
"Треба покренути иницијативу за смену руководства. Предложићу (Денису) Звиздићу да закаже седницу Представничког дома, увек имају 22 руке да се изгласа, да се прекине са блокадом", казао је.
Упитан ко блокира парламент, Шаровић је рекао да је то пре свега СНСД, а прати га, каже, ХДЗ.
"То је потпуно јасно. Уколико се настави са блокадом онда треба искористити све методе, од промене парламентарне већине - спреман сам на тако нешто, а не тражим ништа за узврат. То је одговорност број један",навео је Шаровић.
