Портал Индекс пише да је, дакле, ХДЗ-ов градоначелник Опара прихватио да се под хрватским државним симболом постави споменик усташком јуришнику, који је био активан у покрету Анте Павелића све до ослобођења Сплита, а затим је са својим бројним истомишљеницима кренуо у бег према Аустрији.
Будући да је био малолетан, Фране Тенте је с Блајбурга враћен до Бјеловара, а потом пуштен кући у Сплит, град чије су хиљаде људи погинуле у борби против фашистичких окупатора и њихових усташких колаборациониста.
Тенте је у Сплиту наставио да похађа гимназију, али ни након пада НДХ није стао с промовисањем те, наводи се, пропале усташке квислиншке творевине.
Тако ће, кажу, 2020. године у граду који је дао хиљаде жртава отпора фашистичком терору, новцем његових грађана, градоначелник Опара финансирати подизање споменика усташком јуришнику на Марјану.
И тај ће споменик још стајати под заставом хрватске државе, која је према Уставу настала на темељу борбе против фашиста, пише портал и додаје да је предлог за то дао сплитски одборник Мартин Паук, који је говорио да пред мигранте треба поставити митраљеске пушке, а ужас на Пагу, у којем је отац бацио своје четверо деце с балкона, упоредио је с абортусом.
А када је грдоначлница Супетра на острву Брачу одбила покровитељство над обележавањем Блајбурга, Паук је написао:
"Први пут су нас наши противници победили и побили. Други пут смо ми победили, али нисмо их побили, већ су побегли на тракторима. Штета што трактори не плове морем, можда бисмо на време открили ко је остао међу нама, а не поштује нашу жртву. Трећи пут ћемо, будите уверени, опет победити. Овај пут набавићемо им тракторе који плове", рекао је тада Паук.
