САРАДЊА ЕПС-А И ВИМИНАЦИЈУМ: Пример суживота привреде и културне баштине
„Електропривреда Србије“ није само највећи произвођач и угља и електричне енергије, већ и један од највећих инвеститора и активна подршка у свим археолошким пројектима на простору Костолца – рекао је Радован Станић, помоћник генералног директора ЕПС за оперативне послове.
Он је на конференцији „Зелена агенда и одрживи развој“ у Археолошком парку „Виминацијум“ истакао да је ЕПС поносан на допринос у истраживању, конзервацији и очувању налазишта, а част је што су баш на подручју копа „Дрмно“ пронађени скелети мамута Вика и бродова–галија, као и многи други експонати.
- У свим тим подухватима са стручњацима Института за археологију радили су запослени из Костолца и ово је место где су се сусреле нова и стара енергија. ЕПС и „Виминацијум“ расли су заједно. Чувамо све оно што су генерације пре нас саградиле, унапређујемо производњу, улажемо у модернизацију и заштиту животне средине и не заборављамо наше наслеђе. Наши нови капацитети, први ветропарк и соларна електрана „Петка“ овде у близини потврђују да само окренути ка будућности, зеленој енергији и одрживом развоју. Тих нових 76 зелених мегавата само су почетак у развоју ОИЕ пројеката, а ЕПС ће и даље бити гарант сигурности снабдевања електричном енергијом грађана и привреде – рекао је Станић.
Сарадња Археолошког парка „Виминацијум“ и ЕПС-а траје деценијама и пример је добре праксе у суживоту и раду привреде и археолошког наслеђа.
- Да нема ЕПС-а не би било ни „Виминацијума“. Наш пример потврђује да институције културе и енергетике могу паралелно да егзистирају и да се развијају. Данас је „Виминацијум“ институција препозната не само у оквиру Србије, већ и светске културне баштине - истакао је др Миомир Кораћ, руководилац пројекта „Виминацијум“ и директор Центра за нове технологије.
Током конференције Марко Плавшић, један од руководилаца пројекта ТЕ Костолац Б3, представио је сарадњу са археолозима током изградње овог блока у Костолцу, док је Јован Тошић, руководилац пројекта на изградњи соларне електране „Петка“ говорио о овом новом капацитету, а Предраг Ђорђевић, руководилац пројекта ВЕ „Костолац“, указао је на најважније аспекте изградње првог ветропарка ЕПС.