ЗАШТО ТАКСИСТИ ИМАЈУ БОЉЕ ОЧУВАНЕ МОЖДАНЕ ФУНКЦИЈЕ? Ове свакодневне навике могу успорити деменцију
Деси се тренутак када приметимо да заборављамо где смо оставили кључеве, теже памтимо имена или нам је потребно мало више времена да се сетимо неке ситнице која је некада долазила потпуно спонтано.
И док многи такве промене приписују годинама и умору, стручњаци све чешће наглашавају да мозак воли изазове и да начин на који живимо може имати велики утицај на његово дугорочно здравље.
Занимљиво је да заштита мозга не мора нужно да значи компликоване тренинге, строге рутине или исцрпљујуће менталне вежбе. Напротив, нека од најефикаснијих решења крију се управо у малим, свакодневним навикама које доносе задовољство, покрећу радозналост и буде осећај живости који често заборавимо усред рутине.
У времену када технологија све више размишља уместо нас, стручњаци упозоравају да превише ослањања на пречице може успорити наше менталне способности. Управо зато све више истраживања показује да је за дугорочно здравље важно да мозак остане активан, радознао и укључен у нове ситуације. Добра вест је да постоје једноставни и пријатни начини да то постигнете.
Стручњаци објашњавају да мозак најбоље функционише када се суочава са новим искуствима, учењем и изазовима. Такве активности помажу стварању такозване когнитивне резерве – својеврсне менталне отпорности која може помоћи да се спорије развијају проблеми повезани са старењем.
Психолог Алан Гоу са Универзитета Хериот-Ват у Единбургу истиче да чак и мале промене у свакодневици могу допринети бољем функционисању мозга.
Другим речима – није поента у томе да одједном промените живот из корена, већ да уведете активности које подстичу размишљање, концентрацију и повезивање са другима.
Кретање без ГПС-а може бити тренинг за мозак
Један од најзанимљивијих начина за очување менталних способности јесте развијање просторне навигације. Научници посебно издвајају хипокампус – део мозга важан за памћење и сналажење у простору, који је међу првима погођен код Алцхајмерове болести.
Зато стручњаци саветују да повремено покушате да се крећете без помоћи навигације на телефону. Проналажење пута, памћење улица и оријентација активирају мозак много више него што мислимо.
Истраживања су показала да су таксисти и возачи који свакодневно користе просторну оријентацију имали боље очуване одређене мождане функције. Такође, студије указују да редовно вежбање навигационих способности може помоћи у очувању волумена хипокампуса током старења.
То не значи да треба потпуно да одбаците технологију, али можда следећи пут можете покушати да до омиљеног кафића стигнете без мапе на телефону.
Дружење је много важније него што мислимо
Иако се често говори о исхрани и физичкој активности, стручњаци све више наглашавају колико су друштвени односи важни за здравље мозга.
Разговори, дружења, размена мишљења и свакодневна комуникација активирају више делова мозга истовремено – од памћења и језика до емоционалне обраде и планирања. Управо зато људи који остају друштвено активни често дуже задржавају боље когнитивне способности.
Велике студије показале су да особе које имају више друштвених контаката и активности могу имати мањи ризик од развоја деменције у каснијим годинама.
Поред тога, дружење смањује стрес, а хронични стрес је један од фактора који негативно утичу на мозак и памћење.
Некада је довољно само више разговора са пријатељима, одлазак на кафу, укључивање у неку групну активност или чак редовнији телефонски позиви са блиским људима. Мозак воли комуникацију много више него што мислимо.
Учење нових ствари одржава мозак "будним"
Можда најважнија ствар коју можете урадити за свој мозак јесте да никада не престанете да учите.
Мозак поседује способност прилагођавања и стварања нових веза током читавог живота – процес познат као неуропластичност. Управо зато нове активности, хобији и интересовања могу имати снажан ефекат на менталну виталност.
То не мора да буде ништа велико нити компликовано. Читање књига, учење страног језика, баштованство, креативни хобији, друштвене игре или чак нова рута за шетњу могу представљати добар тренинг за мозак.
Стручњаци посебно наглашавају да рутина, иако пружа сигурност, с временом може успорити менталну стимулацију. Зато је важно повремено изаћи из устаљених образаца и дати мозгу нешто ново да обради.
Мале промене које дугорочно значе много
Иако не постоји чаробна формула која може потпуно зауставити старење мозга, бројна истраживања показују да начин живота има велику улогу у очувању менталних способности.
Добра вест је да те промене не морају бити драстичне. Некада је довољно да чешће разговарате са људима, кренете другом улицом до посла, научите нешто ново или одвојите време за активност која вас истински радује.
Управо те мале навике, које често делују безначајно, могу помоћи мозгу да остане активан, флексибилан и виталан много дуже него што мислимо.
