ВОЈВОДИНА УЖИВО: То страшно слово Ћ
Постоји нешто дубоко потресно у овој новој друштвено-политичкој дијагнози: није више проблем у речима, него у словима.
И то не било којим. Није слово А, не, није ни слово Е, није чак ни оно тврдо Р. Проблем је, пазите сад слово Ћ.
То мало, меко, готово стидљиво слово, које се изговара као да не жели никога да узнемири, одједном је проглашено за носиоца репресије. Ћ као претња. Ћ као сигнал. Ћ као – психолошки удар.
Замислите сцену: активиста блокадера излази на улицу, види беџ са словом Ћ… и у том тренутку – благи дрхтај. Не зна да ли да пређе улицу или да позове терапеута. Пулс расте. Дисање се убрзава. Негде у даљини, неко изговара “ћао” – и то је већ озбиљна ескалација.
Јер, очигледно, више није важно шта неко каже – важно је како почиње.
Овако блокадер на ТВ НоваС данас објашњава да су људи који носе беџ са словом „Ћ“ претња сигурности и уносе немир.
У том новом свету, реч “ћутање” више није одсуство говора, већ облик пасивне агресије. “Ћевап” постаје гастрономски екстремизам. “Ћилим” је потенцијална претња под ногама. А тек “ћирилица”? Па то је већ, по свему судећи, организовани систем застрашивања.
Логично, следећи корак би био формирање кризних штабова блокадере за деконтаминацију јавног простора од спорних графема. Можда чак и посебне обуке: “Како безбедно проћи поред слова Ћ без емоционалног колапса”.
И негде из те апсурдне тишине, готово се чује како Вук Караџић уздише. Човек који је веровао да слова служе да народ лакше мисли и говори, сигрно није ни раумишљао о њиховој безбедносној процени.
Јер изгледа да више не важи “пиши као што говориш”, него: “пази да те слово не узнемири”.
А ако је једно слово довољно да изазове страх, онда то више није лингвистика, већ жанр научне фантастике или нова друштвено-политичка дијагноза.