scattered clouds
17°C
10.10.2024.
Нови Сад
eur
117.0436
usd
106.9868
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ДНЕВНИК У СПЕЦИЈАЛНОМ РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ СЛАНО КОПОВО Суша направила велике проблеме; У плесу сивих ждралова ипак ћемо уживати у новембру

08.09.2024. 12:48 13:49
Пише:
1
Фото: С.Шушњевић

Слано језеро североисточно од Новог Бечеја познатије као Слано Копово, једно је од ретких сланих акваторија, које је до данас очувано у комплексу водоплавних терена најнижег дела Панонског басена – Потисја.

Када смо чули да имамо „морски” амбијент у комшилику, који притом ужива заштиту специјалног резервата природе од 2001. године, репортери „Дневника” упустили су се у авантуру ка једној од последњих очуваних бара на слатинама у Србији, у оквиру серијала о заштићеним природним добрима.   

Управитељи овим заштићеним подручјем су чланови Ловачког удружења „Нови Бечеј”, који су нас спровели дуж све три заштићене зоне резервата. Оно што нам одмах запада у око јесте златна боја природе која указује на недостатак воде, а како је за „Дневник” објаснио стручни сарадник – биолог Дарко Лазаревић, велики проблем резервата предстваља управо суша. 

– Паралелно са Сланим Коповом, са његове источне стране, простире се ужа депресија Мало, односно Пошташ копово. Оно је обрасло барском вегетацијом и припада слатководном типу бара који уз то нема сталну воду. Нажалост последњих неколико година је оно потпуно исушено. Слано Копово се храни водом из атмосферских талога, површинским притицањем воде и подземним водама. Обзиром да језеро нема отоку, воду губи испаравањем које је посебно изражено у овом веку – прича Лазаревић.

1
Фото: Дневник

Мир и тишину природе ремете на моменте зујања инсеката који су, чини се, у овим летњим месецима једини становници овог подручја. Живе душе нема, а птице које обитавају овде могли смо видети само на паноима или спорадично, како им главе вире испод травнатих заклона. Земља пуца под нашим корацима, а када мало боље осмотримо околину, као да смо загазили на тло Африке... Дарко нам каже да је за посете овом резервату најбољи период новембар.

– На овом локалитету је констатован дупло већи садржај соли, хлорида и сулфата, него што је то уобичајено за љуте солончаке у Војводини. Просечна дубина језера је око 70 цм, али она стално варира у зависности од водног биланса. У већем делу језера, дубина воде је око 20 цм. Услед летњих месеци се вода из Сланог копова у потпуноси повуче, а цело дно буде прекривено слојем соли дебљине и до неколико центиметара – казао је наш саговорник. 

Када су видели да се ждралови групишу уз остале врсте птица, интерном одлуком Управног одбора ловачког удружења, лов је забрањен у оквиру целог резервата

И заиста, на лицу места, док смо ходали дном језера без воде, наталожена со даје овом пределу у потпуности печат и изглед полупустиње. 

1
Фото: Дневник

Резерват се иначе простире на 976 хектара, и спада у прву категорију заштите, односно вреднује се као природно добро од изузетног националног и међународног значаја.

– До данас је забележено око 220 врста птица које посете ово станиште током сеобе, или пак остају да се гнезде. Зато је оно препознато и као ИБА подручје. Раније је заштитни знак резервата била плавокљуна патка, а данас је то сиви ждрал, који овде долази са великим бројем гусака и патака на свом путу сеобе. Па тако имамо и фестивал ждралова у новембру. Претходни биолог је пре десетак година забележио око 17.000 јединки те врсте птице и тај број негде је до данас очуван. Оно што је битно истаћи
јесте чињеница да су ловци у границама резервата организовали ловне туре највише на патке и гуске, међутим, када су видели да се ждралови групишу уз остале врсте птица, интерном одлуком Управног одбора ловачког удружења, лов је забрањен у оквиру целог резервата– истиче стручни сарадник, додавши да се штеточине око резервата и даље одстрељују. 

1
Фото: Дневник

Према његовим речима, свака година је све сушнија и догађа се да некада редовних становника Сланог Копова барских корњача, данас више нема. 

-Некада смо били познати и као подручје под текуницом, међутим ја сам овде пету годину и још ниједну нисам имао прилике да уочим. Генерално, забележено је 20 врста сисара, а међу њима су зец, срнећа дивљач, дивље свиње, пољски миш, волухарице.... – наводи Лазаревић. 

Што се тиче биљних врста, ендеми су цаклењача и јурчица. То су халофите биљке које воле со, па је и сам њихов изглед прилагођен опстанку у суровим условима. Оне се не могу у природи нигде наћи осим на Сланом Копову. Ендемичне су и панонски звездан и шварценбергова боквица. 

Оринтолошко богатство

Слано Копово представља једно од најважнијих и најособенијих станишта птица у Србији и његова вредност се посебно огледа кроз гнежђење врста које су атипичне за Панонску низију, а карактеристичне за понтско – каспијске слатине и морске обале. Од становника са крилима, присутни су мали и ћубасти гњурац, а у потрази за храном срећу се жута чапља, патка крдза, барски петлован и друге. Присутне су још и букавац, лиска, кукавица, а у зони муљевитих и песковитих обала језера гнезде се галебови, вивак, морски жалар и друге. Ваљало би споменути и свраке, ветрушке, беле плиске, ритске сове, шиљкане, барске шљуке, јаребице, пољске шеве.... 

А да би се подручје очувало у овом облику, спроводе се и поједине активне мере заштите, попут оне о трајној забрани лова. 

– Једна од активних мера заштите је наводњавање, али се и оно мора радити у зависности од животних циклуса одређених врста биљака, како се не би реметило њихово бивствовање на овим просторима. У другој зони заштите се ради испаша, како бисмо на природан начин одржавали травнате терене, а такође радимо зимску прихрану дивљачи. С обзиром на то да су нам у трећој категорији заштите пољопривредници, они не би смели да третирају земљиште хемијским средствима, већ морају да одржавају органску производњу – каже нам Дарко.   

1
Фото: Дневник

Стигли смо и до визиторског центра, са чијег врха се Слано Копово види као на длану. Мада у летњим периодима изгледа као Сахара у јулу, са те висине замислили смо да је новембар, језеро пуно живота, док ждралови играју валцер са другим врстама и знате шта, много је добар овај призор у нашој машти. Тужни што нисмо успели да се брчнемо у дашку морског ужитка, у Нови Сад се враћамо са надом да ћемо у новембарским данима имати прилике да посетимо Фестивал ждралова и дочарамо овај амбијент у сасвим новом светлу, препуном боја и живота.

Ивана Бакмаз

Фото: С. Шушњевић   

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Dnevnik (@dnevnik.rs)

Извор:
Дневник
Аутор:
Пошаљите коментар
НЕСТВАРНА ВОЈВОДИНА Слано Копово дом барских птица и фатаморгана

НЕСТВАРНА ВОЈВОДИНА Слано Копово дом барских птица и фатаморгана

19.07.2023. 11:37 11:48
Слано Копово: Једна од последњих очуваних бара

Слано Копово: Једна од последњих очуваних бара

19.05.2019. 09:18 09:25
Нови Бечеј  и Шандорфалва чувају резерват Слано Копово

Нови Бечеј  и Шандорфалва чувају резерват Слано Копово

21.11.2018. 10:04 10:07
Путеви за Слано Копово

Путеви за Слано Копово

НОВИ БЕЧЕЈ: Почели су радови на приступним путевима до Специјалног резервата природе „Слано Копово” код Новог Бечеја.
10.05.2019. 08:45 08:47