Рад деветоро запослених у четири огранка, у коме доминирају књиге, публикације и завичајна архивска грађа на четири језика, били су подстрек за креативан рад и налажења готово идеалног модела дигитализације библиотечког фонда, те допринели да рад библиотеке буде запажен.
Процес дигитализације у Општинској библиотеци Ковачице започели су пре деценију и по, када су 2003. године дошли до рукописа Евангелистичке цркве из 1804. године. Рукопис је изузетно вредан, јер поред тога што је врста летописа, садржи и попис људи који су 1804. године дали хлеб за Карађорђеве устанике.
Законом о библиотечкој делатности дигитализација је прописана као обавезна, али је остављено библиотекама да одлуче како и на који начин ће је спровести. Такође, законом се регулише прикупљање архивске грађе, превођење у дигитални формат и чување у дигиталном облику и како такву грађу давати корисницима. У складу са смерницама утврђеним законом и у складу са ауторским правима, Општинска библиотека Ковачице применила је модел који је својом ефикасношћу и лаким начином примене, препознат као изузетан с обзиром на то да је заинтересовао и библиотекаре и ван граница наше земље, а назван је једноставно – Ковачички модел дигитализације! У ковачичкој библиотеци нису жалили труда па су постали познати по иновативном приступу у промовисању читања и информатичких знања.
Директор Општинске библиотеке Ковачице магистар библиотекарства и информатике Слободан Стевановски гостовао је у македонској општини Радовиш, јер су Међународна организација за иновације у библиотекама са Иванком Соколовом, преопознали рад ковачичке библиотеке. Тродневни скуп у Радовишу имао је циљ да се библиотекари из Македоније теоријски и практично обуче за ковачички модел дигитализације. Присутно је било 35 библиотекара из Македоније, који одмах почели са применом стечених знања.
Ковачички модел дигитализације разуверио је македонске библиотекаре, који су били у заблуди да су им потребни хардвери и софтвери који вреде преко 50.000 евра. Из Општинске библиотеке Ковачице су показали да поред основне делатности, редовних креативних радионица и других садржаја, мала библиотека по броју заспослених може да изведе дигитализацију и то на економичан начин.
Софтвер који се користи у македонским библиотекама, укључујући и оне велике, попут универзитетске, је изузетно скуп, компликован за рад и потребно је много времена за савладавање и овладавање коришћења поменутог софтверског решења за библиотеке. У Ковачици су уместо скупог изабрали јетиније и практичније решење.
Путем јавних радова ангажована су лица са инвалидитетом која су била задужена за скенирање грађе. На овај начин лица са инвалидитетом укључена су у друштво, радно ангажована на основу чега су остварили зараду. Поред тога, овакав модел дигитализације који се примењује у Општинској библиотеци Ковачице могу радити лица без информатичког знања. Директор ковачичке библиотеке мр Слободан Стевановски истиче да је доступност „ковачичког модела дигитализације” омогућила малим и средњим библиотекама да дигитализују грађу која је за њихову локалну заједницу од велике важности.
М. Митровић
Фото: М. Митровић
Пројекат „Ковачица данас“ реализовала је „Панонија медиа“ у сарадњи са „Дневником“. Ставови изнети у овом тексту нужно не изражавају ставове локалне самоуправе, која суфинансира пројекат.
