На штандовима са обе стране пута могло се наћи мноштво различитих производа, од игле до локомотиве, док је око 12 часова, у центар села до платоа испред бине, трактором пристигла и најдужа кобасица на свету од 2.040 метара. Сви посетиоци су имали прилике да је пазаре након промоције и отпеване химне и то за 800 динара по метру.
На отварању манифестације, осим председника општине Србобран Радивоја Дебељачког и председника Удружења „Кобасицијада” Турија Жељка Попића, говорио је и помоћник министарке пољопривреде, из Сектора за рурални развој, Александар Богићевић, који је том приликом казао да је први пут посетио Кобасицијаду, а утисци су изванредни.
– Велики број људи, мноштво кобасица и квалитетних производа, шта више за пожелети. Конзумирали смо неке од производа и могу да кажем да су овде најбоље кобасице на свету, а богами и најдуже, ако је веровати Гинису. Домаћинима желим да наши мајстори у наредним деценијама направе кобасицу дугачку од Врања до Суботице, али и да имамо сировина за све то. А на нама је да се као држава и Министарство пољопривреде потрудимо да тако и буде – поручио је Богићевић.
Председник општине Србобран Радивој Дебељачки истакао је чињеницу да је Кобасицијада посебна по томе што сваке године обарају Гинисов рекорд, па су тако и ове имали најдужу кобасицу на свету.
– Оно што бих истакао је да је суштина манифестације људски однос и насмејана лица међу нашим суграђанима и драгим гостима који нас посећују. Задовољство нам је што сваке године настављамо са неговањем традиционалних вредности, али исто тако што наши посетиоци сваке године уживају у овој гастрономској манифестацији и одлазе задовољни из Турије – истиче Дебељачки.
И време је ове године ишло на руку организаторима, те иако је био сив дан, посетилаца је из сата у сат бивало све више. Вујадин Глувајић дошао је са екипом из Новог Сада после 14 година поново у Турију, а како је за „Дневник” истакао радо посећује војвођанске манифестације, и радо их се сећа.
– Последњи пут сам био овде 2010. године и било је супер, а и сада, колико сам успео да видим и доживим, задовољан сам, с обзиром на то да је манифестација посећенија. Хоћу да пробам све што се нуди, а појео сам и туријску кобасицу и много је укусна. У задњих 10 година сам пуно боравио по Европи, и могу вам рећи да ниједна не може да парира нашој српској. Тамо нисам наилазио на овакве манифестације. Ово је нешто јединствено, наша традиција коју треба да чувамо јер ћемо тако допринети очувању нашег идентитета– каже Глувајић.
У недељу је последњи продајни дан
Сутра је последњи дан манифестације, окарактерисан као продајни, а цене су шаренолике. Тако роштиљ кобасица кошта 250 динара, а на штанду Удружења „Кобасицијада” Турија продају се и свеже по цени 800 динара за килограм, као и суве за 1.200 динара. На другом штанду су сендвич кобасице по 400 динара, пљескавице се такође нуде по тој цени, док су бело месо и димљени врат са роштиља 500 динара. Чварци се могу наћи за 1.400 или 1.500 динара, у зависности на ком се штанду нађете, док рецимо јагњетина кошта 3.000, а прасетина 2.500 динара. Свињска глава је 600 динара, а јагњећа 400...
Недалеко од њега, старији брачни пар уживао је у сланој „посластици”, Анте у кобасици, а жена Гоца ипак се одлучила за пљескавицу.
– Дошли смо да доручкујемо. Из Темерина смо иначе, а мало смо раније дошли да дочекамо најдужу кобасицу, па да пробамо и да је пазаримо. Има укусних производа, а зависи где купите, негде су лепше, негде црвеније. Све у свему могу да прођу – углас су нам рекли Анте и Гоца.
Турија је током трајања манифестације постала епицентар гастрономских понуда, а да је надаље позната сведочи чињеница да смо пробијањем кроз масу људи могли да чујемо у пролазе разговоре на енглеском језику, као и мађарском, словачком, па чак и румунском. У вечерњим часовима, најављен је концерт Хариса Џиновића којим ће бити затворен данашњи дан.
Ивана Бакмаз
Фото: С. Шушњевић
