Међу локалним самоуправама које су добиле новац је и Град Кикинда и до за два плана - детаљне регулације аеродрома 1,5 милиона динара и за измене и допуне плана генералне регулације централног дела насеља Кикинда 500.000 динара. Доношењем плана детаљне регулације кикиндског аеродрома тек се ствара плански основ за изградњу, што је предуслов за израду пројектно техничке документације, након чега ће бити сагледан временски рок за реализацију, изградњу, инфраструктурно опремање и вредност радова. Финансијска подршка Покрајине уследила је након што је план детаљне регулације Град ставио на јавни увид у марту ове године, а чија изградња је планирана југозападно од Кикинде, непосредно уз државни пут Iб реда број 13, на правцу ка насељу Башаид. Како је за „Дневник” рекао градоначелник Кикинде Никола Лукач реч је о вишегодишњем пројекту и плану који прати развој не само града него и тог дела Баната.
- Желимо да проширимо инвестиционе потенцијале тог простора, па ће овим планом он бити прилагођен инвеститорима који ће улагати у Кикинду, а имаће могућност да аеродром користе у транспортне и путничке сврхе – појаснио је Лукач. - То је наша визије за наредних десетак година, а да би се она остварила потребно је стратешки планирати не само пар година унапред, већ дугорочно. Зато, када се у целој земљи већ раде велики планови, одлучили смо да уврстимо и аеродром, који ће верујем на много начина допринети економском јачању.
Лукач је напомену да је реализација великог пројекта, попут изградње аеродрома, можда значајнија него до пре неколико година, због изградње брзе саобраћајнице, тзв. “војвођанског осмеха” која ће покренути развој севера Војводине, целе покрајине, а тиме и Србије.
- Саобраћајница дужине 175 километара спојиће два гранична прелаза, и између њих Сомбор, Кулу, Врбас, Бечеј, Нови Бечеј и Кикинду. То јасно осликава какве бенефите могу имати инвеститори уколико им обезбедимо брзо и комфорно путовање, уз повезаност с регионом ваздушном линијом – рекао је Лукач.
Оријентациона површина аеродромског комплекса износиће 10,51 хектара, са полетно-слетном стазом дужине 1.200 и ширине 30 метара. За комплекс аеродрома је израђена техничка документација, на нивоу идејног и главног пројекта. Како је појашњено у документу, постојећи аеродром у Кикинди, Дракслеров салаш, не служи за превоз становништва, већ има спортско-пољопивредну намену. Пошто има травнату писту, не испуњава услове за одвијање цивилног путничког саобраћаја. Осим тога, његов досадашњи начин коришћења није донео очекивани транспортно-економски ефекат.
Уколико се изгради, догради и модернизације аеродром Кикинда се може укључити у систем дестинација регионалне туристичке и пословне понуде и тиме би добио вишенаменску функцију, односно привредну, спортску, туристичку и пословно - путничку. То ће допринети квалитетнијем унутар и интер-регионалном повезивању, посебно са Румунијом и Мађарском, што ће позитивно утицати на привредне активности и на бржу дистрибуцији сировина, готових производа, опреме али и на развоју туризма.
Значај изградње новог кикиндског аеродрома огледа се и у повезивање Севернобанатског региона са аеродромима у Нишу, Вршцу, Београду, Подгорици, Тивту и у земљама источне Европе. То би значио могући раст промета услуга авио-такси саобраћаја, чартер и редовних летова у региону, додатне приходе од сервисних, ремонтних и услуга опслуживања авиона других превозника, могућност превоза робе са кратким роком испоруке, попут експрес поште, потом организацију спортско-туристичких и других профитабилних манифестација.
Велики потенцијал за тај део Војводине представља могућност коришћења авио-услуга за привреднике с територије града, што би Кикинду повезао с европским центрима и покренуо ловни и сеоски туризам и уједно утицао на развој привреде.
Србија тренутно има седам међународних аеродрома са ИАТА ознакама (Интернационалана асоцијација за ваздушни саобраћај). Такође, постоји 18 аеродрома са дозволом за коришћење, намењених за обављање јавног авиопревоза или обуку пилота, од којих је осам у Војводини. Као најопремљенији се издваја аеродром Вршац, с асфалтном пистом дужине 1.000 и ширине 25 метара, који је оспособљен за регионално летење ваздухоплова мањег капацитета и величине, школовање пилота, одржавање ваздухоплова, авио-такси, пољопривредну авијацију и пружање услуга из ваздуха. Осталих седам налазе се у Кикинди, Новом Саду (Ченеј), Панчеву, Сремској Митровици (Велики Радинци), Суботици, Зрењанину (Ечка) и Војки.
Силвиа Ковач
