Према првим информацијама ова марина би требала да има више од 100-120 везова намењених речним наутичарима, што би након недавне реконструкције преводнице на Дунаву имало огроман утицај на туризам северне „дунавске капије Србије“, односно Сомбор и његову околину.
Вишедеценијски планови који третирају речни наутички туризам учинили су се не тако давно потпуно „клинички мртви“, пошто је на изненађење овдашње јавности без окаквог образложења укинута Капетанија Бездан, што би за собом повукло“ и неминовно укидање царинарнице на Дунаву код овог сомборског села.
На срећу, Министарство грађевинарства и саобраћаја је исходовало промену, односно поништавање те одлуке, а ако је судити по појединостима пројекта „Запловимо Србијом”, у чијем оквиру би се и градила безданска марина. Већи бродови и крузери ће низводно од српско-мађарске границе пристајати тек у Апатину у којем би коначно требало да заживи пристаниште за путничке бродове.
Тренд развоја наутичког туризма на овом делу дунавске обале је актуелизован почетком века, када је под недовољно разјашњеним околностима сомборска локална самоуправа, односно њена туристичка организација, набавила два велика шлепа који су, укотвљени код споменика Батинског битки две деценије трунули ишчекујући њихово, никад остварено, претварање у пристан за жељене госте са гигантских речних крузера. Не само да се није одмакло даље од ове набавке, већ су и идеје о доласку наутичара мањим јахтама, бродовима и чамцима Дунавом у густу каналску мрежу на северозападу Бачке били анулирани чињеницом да је преводница на речном диву код Бездана била нефункционална три десетлећа.
Реконструкцијом преводнице у лето 2021. године обезбеђен је улазак пловила до 500 тона депласмана и до три метра газа, што је и предуслов за оживотворење идеје о изградњи марине у самом Бездану, својеврсној раскрсници сложеног каналског система ДТД.
Текст и фото: М. Миљеновић
