Бескупулозне дрвокрадице упале су на овај салаш и моторном тестером посекли углавном младе багреме.
Трупце су однели, а грање оставили.
Ово је незамисливо...Верујем да су дрвокрадице на салаш дошле у сред бела дана. Секли су углавном она стабла која су заклоњена, па се њихова нечасна работа није могла видети с пута, јер их је заклањао кукуруз... За две године ово је друга дрвокрађа на овом салашу, али тада је мање стабала посечено. Ни лопови нису пронађени, не очекујем да ће то бити ни сада, огорчен је Бујандрић.
Салаш, који мештани знају као Ракићев салаш, налази се поред пута који од Змајева води ка Куцури, и једини је у овом рејону. Салаш је стар више од два века. Испред и око њега су багреми различите старости.
Они су, као и код свих салаша ветрозаштитни појасеви.
Ако дрвокрадице наставе са сечом, можда једног дана и преосталих стабала не буде.
Стотинак метара од сада асфалтног пута ка Куцури је трошна кућа. Уз багреме, она је данас једини сведок да је овде некада био велики салаш, који је имао чак и рибњак.
Миодраг Бујандрић и његов брат Синиша Стојшин нису много долазили на ово имање.
Бригу о салашу поверили су Радоју Раонићу из оближњег Бачког Доброг Поља.
Он је, у одсуству правих газда, био домаћин салаша.
Оваквог амбијента нема у околини. Искористио сам те погодности и овде су биле поетске вечери, дружења...Сада лопови прете да униште и ово мало што је преостало. Дрвокрађу сам пријавио полицији, очекујемо да се лопово пронађу и казне, категоричан је Радоје Раонић.
Дрвокрадице у походе иду готово без страха, јер и када буду ухваћени, казне су мале.
Максимална казна за бесправну сечу стабала износи само 8.000 динара.
Због малих казни дрвокрадице поново узимају секире и тестере у руке причињавајући велику штету.
Уколико починиоци нису ухваћени на лицу места, надлежни тврде да пред судом није лако доказати шумску крађу.
За то кривично дело законом је предвиђена новчана или затворска казна до шест месеци.
М. Бозокин
