- После цветања, када је плод тек формиран и када може да прође кроз грло флаше, она се постави на стабло. На тај начин плод расте у флаши. Када дође време бербе, флаше се скидају и налива се ракија. На крају остаје аутентичан производ који може да траје годинама, уколико се досипа ракија, како крушка не би остала без алкохола, који је чува од пропадања – појашњава Бељић.
За крушку се каже одлучио јер она није заступљена у Срему, а ова година је без обзира на сушу била веома плодна. Воћњак му је у седмој години, а ово лето било је са доста сунчаних дана и то се одразило на род. По стаблу је било и до 20 килограма, изузетно слатког плода тако да очекује изузетно добру ракију.
- Виљамовка је захтевна воћка. Мора се добро заштити, ђубрити, заливати, наводњавање јој исто тако добро дође, али она већ у другој години даје плодове. Захтева и опрашиваче око себе, па поред ње узгајам и сорте Бутиру и Санта Марију. Имам и 30 стабала кајсије и исто толико шљиве и њих користим за ракију – каже наш саговорник.
Појашњава да је и дуња изузетно захтевна за прављење ракије. Трулеж на коштици хоће да остави посебан шмек ракији, па у овом домаћинству ваде коштице, а скидају и длачице на плоду како и оне не би утицале на укус.
- Плод се меље на јаким машинама, на крају добијамо пиљевину која одлази на ферментацију у чисте судове. Потом се ради дестилација меке ракије и на крају препек - вели Бељић. - Не треба журити ни у једном кораку, а поготово не у печењу.
Иако економиста у струци ракије продаје на сајмовима, али и на кућном прагу, а планира да прошири производњ и отвори дестилерију, како би своје производе понудио ресторанима и маркетима.
- За сада су наше муштерије оне које пробају наш производ и враћају се, што је за нас одличан показатељ да добро радимо – закључује Бељић.
С. Аничић Илић
