Петар Карађорђевић је провео четири деценије у изгнанству, превео и написао предговор за књигу Џона Стјуарта Мила „О слободи“, чиме је најављивао слободу свом народу. Период у ком је он владао од 1903. до 1914. године сматра се најслободнијим периодом у историји Србије. Такав човек заслужује да буде овековечен на овакав начин, рекао је, између осталог, академик и члан Крунског савета Матија Бећковић, на свечаности поводом откривања рестаурисаног споменика Краљу Петру у Бечеју.
Међу гостима скупа на централном градском тргу били су и песник Благоје Баковић који је окупљенима говорио песму „Живела Србија, живео краљ“, посланик у Скупштини АП Војводине др Жељко Видовић, заменик покрајинског секретара за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу др Горан Иванишевић, заменица председника Скупштине града Новог Сада Бранка Бежанов и други.
Кустос историчар Градског музеја Бечеј Немања Карапанyић изнео је историјске чињенице везане за живот и дело краља Петра, опеваног у народним песмама, устаника Петра Мркоњића, којег је народ од миља звао Чика Пера, као и генезу изградње и касније судбине споменика. Подсетио је да ће 1. децембра бити 94 године од првог откривања. Одмах по фашистичкој окупацији 1941. године срушен је споменик, дело вајара Милана Недељковића из 1924. и предивно урађен рељефни постамент с мотивима борбе из Балканских ратова и Великог рата. Споменик без главе је сачуван по подрумима и двориштима, рестаурисан, а на друго појављивање се чекало тачно пола века. Садашње треће откривање је уследило због нове реконструкције, којом су отклоњене последице недела овдашњих вандала.
Обновљени споменик открили су академик Матија Бећковић и председник Скупштине општине Бечеј и Општинског одбора Покрета за обнову краљевине Србије, мр Ненад Томашевић.
Рестаурација је обављена средствима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања преко Покрајинског завода за заштиту споменика културе. Вредност радова је око 1,5 милиона динара, а пројекат обнове је водила Јелена Филиповић, архитекта Покрајинског завода.
- За разлику од ранијих издања споменика, моја је идеја да, условно речено, отворимо споменик и дозволимо седење на постаменту. Из искуства знамо да се прво уништавају ограде у виду стубова и ланаца. Сада је на локалној самоуправи да уреди околину споменика - сазнали смо од архитекте Јелене Филиповић приликом примопредаје споменика. Председник Скупштине општине Бечеј мр Ненад Томашевић, потврдио је новинарима да је ово тек прва фаза реконструкције споменика краљу Петру. Наредна фаза је пејзажно уређење околине, постављање рефлектора и видео- надзора, како споменик од брачког мермера не би доживео поновно скрнављење од стране овдашњих вандала. У наредном периоду предстоји реконструкција још неколико спомен- обележја, јер има хулигана који не поштују овакве светиње, рекао је мр Ненад Томашевић.
В. Јанков
