То је у свом кварталном извештају написао стечајни управник „Житопродукта” Душан Лазић.
"Погон је контролисала надлежна инспекција и наложила шта све треба да се уради, како би пекара одговарала стандардима који су на снази. На жалост, одлуку о улагању, које би коштало оквирно 200.000 евра, и за шта новац на рачуну постоји, мора да донесе Одбор поверилаца, а да ли ће је донети и, још важније, када ће је донети, то сад не могу да кажем", истиче Лазић.
Највећи повериоци су банке, чије су централе у другим државама, и процес обавештавања и одлучивања тече изузетно споро.То није проблем само у случају „Житопродукта”, него и свих других предузећа, чији су повериоци банке. Оно што јесте проблем само „Житопродукта”, јесу нерешени имовинско - правни односи.
„Већ више од годину дана Виши суд у Београду не доноси одлуку о скидању хипотеке, како би имовина „Житопродукта” могла да буде оглашена на продају“, додаје Лазић. Од почетка није одмакао ни судски спор са некадашњим власником „Житопродукта” Ђорђем Божићем, коме је „Житопродукт” привремено одузет.
„То везује руке за било какво решење. У пекари је запослено осамдесетак људи. Уколико се не уложи у погон, до краја године инспекција ће га затворити, а то у питање доводи закуп од ког се месечно приходује пристојна цифра“, наглашава Лазић.
Историја пропадања „Житопродукта” траје безмало две деценије. Предузеће је већ било у великим проблемима када је 2006. године власник 72,8 одсто капитала постао контроверзни београдски бизнисмен Ђорђе Божић. Управљао је „Житопродуктом” до 2010. када му је судски привремено одузето право управљања због сумњи у малверзације у другим приватизацијама. Управљање тада преузима држава, а судски спор са Божићем још није окончан.
Од пре неколико година компанија „Дон Дон” у закуп је узела део силоса, млин и пекару, као и део радника и у овим погонима производња се несметано одвија.
„Житопродукт” је до деведесетих година прошлог века био дика града на Бегеју. Запошљавао је 800 радника, правио одличан хлеб, колаче, смрзнуто тесто... Није легенда да су се у погонима „Житопродукта” производиле и земичке за чувени амерички ланац брзе хране „Мекдоналдс”, а широм региона био је познат по бренду „Панонска лађа”.
Ж. Балабан
