Организатор конференције је Организација за поштовање и бригу о животињама – ОРКА, а присутно је било више од стотину предавача и слушалаца из земаља западног Балкана. Конференцији су се одазвали стручњаци и учесници из Северне Македоније, Црне Горе, Албаније, Босне и Херцеговине, Србије и један предавач из Хрватске, као чланице Европске уније.
– Конференција је специфична по томе што повезује две теме, заштиту врста и добробит животиња у пољопривредним пределима. Често се код приче о заштити врста мисли на заштићена подручја. Ми акцентат стављамо на јачање тенденција да се агроеколошким мерама, на површинама које се пољопривредно експлоатишу, штити и биодиверзитет. То се односи и на оранице и повртњаке, воћњаке, пашњаке, ливаде… То је изузетно важно јер, осим на повећање плодности земљишта, можемо да утичемо, поред осталог, на смањење употребе пестицида. А тиме и директно на производњу здравије и безбедније хране – каже директор Организације за поштовање и бригу о животињама – ОРКА Елвир Буразеровић.
Он истиче да је данас добробит животиња неизбежна тема, нарочито у условима индустијализоване производње меса, млека, јаја и других производа у сточарству. Буразеровић упозорава да се у сточарству и даље не води довољно рачуна о добробити животиња и условима у којима се држе или транспортују.
– Морамо много више радити на увођењу модерних стандарда, али и враћању неких старих добрих обичаја у начину држања стоке. И то посебно у селима, где стока много лакше може да приступи пашњацима. Наравно, треба водити рачуна и о дивљим врстама које бораве на пољопривредним подручјима. Све то не мора да угрози добробит фармера, већ да им чак олакша и појефтини држање стоке. Ова конференција је осмишљена да подстакне активност и утре пут за позитивну праксу у тој области – указује Буразеровић.
Конференција, чији централни део је одржан у великој конференцијској сали Хотела „Воводина“, била је дводневна. Одазвали су се сви планирани предавачи, којих је 25, док је учесника чак 120.
– Овде су били људи из државних и научних структура, као и цивилног сектора. Њихово занимање је пољопривредна производња високе природне вредности – закључује Буразеровић.
Ж. Б.
