Стефан је решио да помогне близанцима Андреју и Сари, који су оболели од церебралне парализе, не ходају и не могу да говоре. За њихову злехуду судбину Стефан је сазнао са објаве на страницама хуманитарног фонда „Буди хуман – Александар Шапић“. Млади Елемирац је брзо преломио, обукао је мајицу са поруком и бројем телефона на који се могу слати поруке за помоћ овој деци, и кренуо пешице на пут дугачак око 210 километара, до православног манастира Тумане, код Голупца.
-Кренуо сам у поноћ из Елемира и требало ми је два и по дана да стигнем до манастира. Пратила ме је киша готово све време пута, а од Пожаревца сам ишао по правом пљуску. Пут је физички био захтеван и напоран, али сам се добро осећао, пре свега због циља који сам поставио. Посебно ме радује да су многи људи, од којих и познате личности као Сека Алексић, Милица Дабовић, Гоца Тржан и многи други, подржали мој подухват. Верујем да је и одзив за помоћ био добар – каже Стефан Падров.
Он је, пешачећи, доживео много лепих тренутака. Људи су га, чувши где је и зашто кренуо, буквално увлачили у куће, нудили му храну, спремали сендвиче за наставак путовања. На пумпи Такси петрол у Панчеву дали су му сокове и воду, угостиили су га у хостелу у Пожаревцу.
Стефан је пре две ноћи стигао у манастир Тумане, без најаве. Али, када су монаси и игуман чули са којим циљем је пешачио из Баната до манастирске порте спремили су му богату трпезу и удобну постељу, да би га сутрадан испратили и он је сада на путу за Елемир. И ту је доживео пријатно изненађење, јер му је Новосађанин Бојан Терзин дао новац за повратак у Банат, за пут и храну.
-Захвалан сам свима који су ме подржали, а ово ће бити само прва од више хуманитарних акција које планирам – поручује Стефан.
Ж. Балабан
