сазнаје „Дневник”. Реч је о 530 година од доласка Бранковића у Срем, пет векова од смрти Светог владике Максима и триста година од спаљивања моштију Светих Бранковића. Ти значајни догађаји биће обележени ходочашћем моштију Свете мајке Ангелине по целој Епархији сремској, почев од Недеље православља, 20. марта, до 10. августа, када ће бити враћене у своју задужбину, манастир Крушедол.
– По упокојењу тих великана, манастир Крушедол је постао својеврстан реликвијар светих моштију, Нови Јерусалим Богомизабраног српског народа – каже за „Дневник” епископ сремски Василије. – Све побројане годишњице повод су за организацију благодарног ходочашћа с моштима мати Ангелине, која ће тако поново обићи свој Срем и обавити духовну смотру православних Срба у Срему. То је јединствен црквено-народни збор у Епархији сремској, али и позив на свенародно јединство кроз богољубље и човекољубље и моралну обнову у светотајинством животу цркве.
По речима владике Василија, све знаменитости, лепоте и чуда Епархије сремске у последњих 530 година сабрани су и огледају се у руци српске депотице, мајке Ангелине.
– Својом сачуваном руком, као дар Божји, та светица сведочи на опипљив начин све оно што је била и чинила у тим тешким временима за свој породицу и народ – напомиње владика Василије. – Рука мајке Ангелине посетиће сваки град, село, све парохије и манастире у нашој епархији, стога позивам сву своју духовну децу да узму учешћа у том догађају који ће обележити Годину светих Бранковића.
Владика Василије прогласиће ову годину Годином Светих Бранковића на светој архијерејској литургији у четвртак, 14. јануара, која почиње у 9.30 сати, у Храму Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима, на празник Василија Великог, односно Нову годину. Осим тога, епископ ће у четвртак обелоданити још једну вест, на коју се у Сремским Карловцима дуго чекало.
– У овој јубиларној години Бранковића, с мајком Ангелином на челу, памћења и историјских чињеница ради, а на основу Устава Српске православне цркве и уредбе којом се регулишу унутрашњи и спољашњи манастирски живот, прогласићемо Цркву Ваведења Пресвете Богородице, познату у Сремским Карловцима и као Горња црква, манастиром – каже владика Василије. – По запису из Минеја 1561. године засигурно се зна да је та црква била манастир. У прилог томе говоре и чињенице да су испред старог манастирског конака у порти Горње цркве сахрањене монахиње Марија и Евгенија из Новог Сада. Прота Радослав Грујић је чак био мишљења да је деспотица мајка Ангелина неко време, док се зидала њена задужбина, манастир Сретење крај Крушедола, боравила у том ваведењском манастиру, као и да је ту замонашена Јелена, удовица Светог Стефана Штиљановића. После 1716. године, а након обнове цркве, она се помиње као света обитељ.
По наводима Радослава Грујића, Црква Ваведења Пресвете Богородице у Горњем граду у Сремским Карловцима дефинитивно је била мушки манастир, где су монаси манастира Хиландара свраћали и ту боравили као у својој кући. Она се помиње у списима и као метох манстира Хиландар.
Владика Василије напомиње да након проглашења Горње цркве за манастир предстоји припрема за подизање конака, који више не постоје у порти храма, који је сукцесивно последње две деценије обнављан. Духовна обнова крунисана је у марту 2014. похрањењем моштију Светог Нектарија Егинског, великог јерарха и чудотворца и целебника од малигних болести, у Горњој цркви.
З. Милосављевић
Фото: М. Јањић
Орден двема Карловчанкама
На празник рођења Исуса Христа у Саборној цркви у Сремским Карловцима владика Василије одликовао је две суграђанке, Злату Попов и Бранкицу Гавриловић, Орденом мајке Ангелине за „вишеродно материнство и делатну љубав према Светој мајци Цркви”.
– Имамо част да у овом светом храму на овај велики празник одликујемо наше две сестре које су родиле четворо и петоро деце, Орденом мајке Ангелине, који смо ми у Епархији сремској установили за сваку српску мајку с двоје, троје, четворо и више деце – рекао је том приликом владика Василије.
