Ђилас: Ако предлози буду "шминка", тиме се нећемо бавити

Davno, u vreme moje malenkosti mladosti, u Srbiji su bili glavni zabavljaci, toga doba, cirkusi sa zvucnim imenima, a vodje cirkusa su komandovali ostalim ucesnicima u njemu, koji su izvodili razne vratolomije, da bi zabavili, a bogme i zadivili publiku. Bilo je, pod tim cirkuskim satorima, ozbiljnih atleta, kako zenskinja tako i muskinja. Pentrali se uz gole sipke, konopce, skakali, prevrtali se i jos mnogo toga izvodili, na radost i ushicenje publike. Kao u svakom cirkusu na svetu.

Tako su i kod nas u Srbiji prikazivene razne zivotinje, pocevsi od pitomih: kerova, konja (malih i velikih), pa sve do divljih: slonova, lavova, riseva, itd. Ipak najzanimljivi su bili majmuni, koji su oponasali pojedine ljudske osobine, zasmejavajuci razdraganu publiku. Mislio sam da su prosla ta vremena, ali me je grdno prevarila intuicija, jer nisam verovao da cu u svojim jesenjim godinama zivota, opet, doziveti toliku cirkusijadu u Srbiji, da joj tapse, ne samo narod u njoj, vec ceo svet.

Cini mi se, da ce - mozda nisam u pravu - ali glavne gazde, novoosnovanog cirkusa na Balkanu, biti iz Srbije. Da li nas, onda, cudi to, sto su oci evropskog cirkusa, uprte u nas, kako bi paznju njihove publike, zaglusno aplaudirajuci, odvratili od njihovih cirkuskih izvodjaca, da ne bi videla njihove vratolomije. A mi se cudimo kako je nas cirkus privlacniji od njihovog. Mozda zbog amaterskih izvodjenja, koja su kod njih, mislimo, zaboravljena. Seacanja na proslost je cudan dignitet buducnosti.